Прочитај ми чланак
(Мондо)
Добар део тренинга у четвртак црно-бели посветили нападачким акцијама. Којић непогрешив, Митровића није хтео гол. Пецкања Саше Илића и голмана Живка Живковића.
„Види ово сад, ево је… гоооол“, узвикивао је увек добро расположени Саша Илић на тренингу Партизана, трудећи се да голмана Живка Живковића изведе из такта.
Није се дао голман црно-белих, који се љутио на самог себе када је три пута заредом примио гол кроз ноге. „Пу, је*** ти, три пута кроз ноге“, говорио је себи у браду Живковић, али довољно гласно да га чујемо иза жице.
По инструкцијама помоћног тренера Звонка Варге, који је својевремено био нападач, увежбаване су нападачке акције, како са бокова, тако и кроз средину.
Милан Смиљанић, Дарко Брашанац, Никола Нинковић, Предраг Лука, Саша Илић били су задужени за ударце са дистанце, а Александар Лазевски, Иван Иванов и Александар Миљковић су са крила „хранили“ лоптама Немању Којића и Александра Митровића, који су час били на првој, час на другој стативи.
Центаршутеви су постали прави проблем у српском фудбалу и често се навијачима диже коса на глави кад виде како неке лопте завршавају уместо на главама нападача далеко иза гола противника или је одбрамбени фудбалери ривала лако избацују у поље.
Којић је гађао мрежу левом и десном ногом, главом, док се Живковић ваљао у блату, правио параде, бранио неке немогуће ствари, попут удараца Брашанца и Лоле Смиљанића, Николе Нинковића, Луке…
Док је Којић погађао, Александар Митровић је промашивао, неколико пута погодио стативу, нервирао се, чак је једном и главом, у љутњи, ударио о земљу. „Шта је, шта је било, мали? Играј, бре, даћеш гол“, бодрио га је Варга, али му је лупио и „ћушку“ да га размрда.
После тренинга питали смо Митровића зашто се толико изнервирао, а он се дечачки насмејао и одговорио: „Ма, није ме хтео гол, нисам могао да погодим. Нема везе, биће на утакмици!“.
Открио нам је и да је разговарао са селектором Србије Синишом Михајловићем пре меча у Загребу против Хрватске који му је рекао да озбиљно рачуна на њега у будућности.
Митровић се нервирао, а Саша Илић је наставио да се забавља са саиграчима. Тачније да их „пецка“.
„Ево је, Миљко, сад на главу! Јаооо, бре, како ми бацаш уназад“, говорио је Илић десном беку црно-белих.
Када је капитен Партизана добио „ролну“, ишао је још корак-два напред ка голу, распалио и погодио: „Шта је, Жилеее, шта јеее… мајку ли ти…“.
„Технико“ Љуба Ранковић је све посматрао и добацио је Илићу: „Па, да, мораш да уђеш унутра (у шеснаестерац) да би га дао!“.
Увежбавали су црно-бели још неке акције. Везњаци би најпре кренули са центра, кренули напред и шутирали, да би потом остали у шеснаестерцу како би лопте убачене са стране пробали да убаце у мрежу. У једној таквој акцији, Лола Смиљанић је скочио, пробао главом, али је само окрзунуо…
Саша Илић је, наравно, све пратио и наравно у свом стилу прокоментарисао: „Види га овај… колику главу имаш, а не можеш да је погодиш како треба!“.
Никола „Џиги“ Нинковић је био задужен за ударце ван 16 метара. Једна лопта је замало отишла преко „Земунела“, што би рекле неке старије колеге: „била је опаснија за авионе ЈАТ-а, него по гол“.
Тренер Владимир Вермезовић је после тог промашаја добацио Нинковићу: „Џиги, па шта је ово!? Да би дао гол, мораш да га погодиш!“.
Нинковић је озбиљно схватио ову опаску, па је потом неколико пута погађао мрежу иза леђа Живка Живковића.
На крају је дошао ред и на слободне ударце. Први је лопту наместио Филип Кнежевић и постигао спектакуларан гол, који је парадом улепшао Живковић. Скинуо је паучину!
Тренер голмана Радиша Илић је храбрио Живковића: „Браво, Жиле! Нема везе, као да си одбранио“.
(П. В. – МОНДО – фото: МОНДО)
