Прочитај ми чланакРушевина бившег југословенског министарства одбране у центру Београда наилази на различит одјек у зависности од тога са ким разговарате. Године 1999, НАТО авиони су бомбардовали комплекс као део кампање коју су предводиле САД за заустављање рата на Косову.
За многе Србе, нема много простора за двосмисленост. Издубљене зграде – сплет зјапец́их рупа и полуразрушеног бетона – стоје као симбол западне агресије и лицемерја, споменик проблематичној, још увек оспораваној недавној прошлости, пише британски Обзервер.
За двадесетдвогодишњу Николину Ђорђевиц́, студенткињу конзервације и рестаурације на Универзитету у Београду, ово питање нема никакве везе са прошлошц́у зграде, вец́ са њеном могуц́ом будуц́ношц́у.
Крајем прошле године, низом веселих саопштења за штампу је објављен договор са компанијом под називом Афинити глобал, чији је оснивач, случајно, зет Доналда Трампа, Џаред Кушнер. Афинити глобал би преуредио стару зграду Министарства одбране у луксузни хотел и апартмански комплекс вредан 370 милиона фунти, са словима ТРУМП исписаним на врху.
Закуп на 99 година, према најпоузданијим независним изворима, не би имао почетне трошкове. Од тада је покренута сјајна промотивна веб-страница, која приказује низ стамбених кула које се уздижу у београдску панораму, урађених уз помоћ рачунарски генерисане графике (ЦГИ). .
Хотел Трамп чучи у првом плану, са флотом луксузних аутомобила паркираних испред, док се америчка застава поносно вијори изнад улаза.
За Ђорђевиц́, идеја да би такво место, чак и у садашњем стању, могло бити срушено како би се направило место за први хотел „Трамп интернешенел“ у Европи била је готово несхватљива. То није била само вулгарна, вец́ ружна увреда за прошлост. „То што се може дати на поклон… то је скоро као грчка трагедија“, рекла је, стојец́и неколико метара од зграда једног спарног јутра крајем јуна.
Током протеклих девет месеци, живот у Србији је дефинисан таласом све интензивнијих националних протеста. Они су почели у новембру, када је 16 људи погинуло у урушавању свеже реновиране кровне надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду, другом по величини граду у Србији.
Демонстрације су предводили студенти попут Ђорђевиц́ и њених вршњака, који су за катастрофу у Новом Саду окривили раширену корупцију у влади. Убрзо им се придружио широк спектар српског друштва, од незадовољних наставника и државних службеника до пољопривредних радника на северу и истоку.
У марту се више од 300.000 демонстраната окупило у Београду на ономе што су независни посматрачи назвали највец́им протестом икада у земљи. Сталне барикаде су подигнуте у центру Београда, укључујуц́и и испред бившег Министарства одбране оштец́еног бомбама.
Звук звиждаљки постао је свеприсутан, заједно са слоганима попут „Пумпај!“ и „Корупција убија“, често исписаним на јарко црвеном отиску руке. Иако су биле претежно мирне, на масовним демонстрацијама у јуну забележени су сукоби демонстраната са полицијом, што је довело до десетина хапшења.
Главни захтев демонстраната био је смена ауторитарне владе коју је предводио председник Александар Вучиц́, чија је Српска напредна странка (СНС) на власти од 2012. године.
Оставка његовог неефикасног премијера Милоша Вучевиц́а у јануару није нимало допринела да се немири смире. Али упркос вишемесечном притиску, Вучиц́ – крајње десничарски националиста који је обављао низ високих функција под бруталном владавином Слободана Милошевиц́а 1990-их – одбио је да попусти. Уместо тога, сугерисао је да су протести дело мешања западних обавештајних агенција, док је порицао да су изгубљени животи у Новом Саду последица корупције.
Последњих месеци, спор око предложене Трампове куле повец́ао је притисак на Вучиц́а, који се блиско повезао са новом америчком администрацијом.
Доналд Трамп млађи је последњих месеци неколико пута посетио Србију, чак је у марту интервјуисао председника Вучиц́а за свој подкаст. Са своје стране, Вучиц́ се определио за ноту благо тужног прагматизма.
„Важно је превазиц́и терет из 1999. године“, рекао је за ББЦ у јуну. „Спремни смо да изградимо боље односе са САД – мислим да је то изузетно важно за ову земљу.“
За оне који се противе Трамповој кули, питање не може бити једноставније.
„То је симбол режима који се односи према земљи као да је она њихово приватно власништво“, рекла је Снешка Квадвлих-Михаиловиц́, генерална секретарка фондације Европа Ностра, водец́е европске организације за културно наслеђе.
Зграде не треба срушити, тврдила је уз кафу у бару у центру Београда, јер утицајни инвеститор жели да на том месту изгради потпуно неприкладан нови комплекс. За Квадвлих-Михаиловиц́ и многе друге посматраче, предложену Трампову кулу треба посматрати у истом суморном контексту као и Београд на води, огроман, много оцрњени трговачко-стамбени комплекс у власништву Емирата, који се налази на обали реке Саве, пет минута вожње од бившег Министарства одбране.
Са својим полузавршеним, полупразним луксузним становима, врхунским ресторанима и комплексом Кула Београд од 42 спрата, наводи се као одличан пример како страни капитал једнострано користи српску јавну имовину.
Чак и његови најжешц́и критичари признају да је председник Вучиц́ лукав оператер. Додељујуц́и литијум ЕУ, бакар Кини и врхунске некретнине у Београду америчким инвеститорима повезаним са Трампом, Вучиц́ је до сада успео да избегне и најблажу осуду из иностранства.
„Нажалост, ова стратегија му функционише“, рекао је Здравко Понош, лидер Србија центра, формираног након председничких избора 2022. године на којима је завршио други као шеф анти-Вучиц́еве коалиције десног центра.
„[Неки] важни светски играчи гледају на [Србију] као на споредно двориште Европе, а не као на праву Европу. Тако да овде купујете ствари јефтино, а продајете их скупље… јер је влада корумпирана.“
За Поноша, пензионисаног генерала и некадашњег начелника Генералштаба српских оружаних снага, комплекс Министарства одбране изазивао је посебно јака осец́ања. „Нема никога у опозиционим странкама ко је спреман да то подржи. Нема разлога да се то подржи. Сви из цивилног друштва су против тога.“
Није то, додао је, због урођеног српског отпора изградњи нових пројеката (нимбyисм – Нот Ин Мy Бацкyард – противљење или отпор становника новим развојним пројектима или пројектима у њиховом локалном подручју, често вођен забринутошц́у због потенцијалних негативних утицаја на вредност њихове имовине, квалитет живота или животну средину).
„Требало би да се преобрази у неку другу врсту државне институције, не нужно војну.“
То је била идеја коју је преузела Квадвлих-Михаиловиц́. „Постоје све врсте потенцијалних [употреба]. Идеје које се уклапају у причу о згради. Можете је ревитализовати и обновити [уместо] уништити.“
Као и много тога у савременом српском друштву, ништа у вези са будуц́ношц́у пројекта није сигурно. Зграда је уживала статус заштиц́еног наслеђа од 2005. године све док јој прошле године није одузет на брзину, чиме је отворен пут да земљиште буде додељено компанији Афинити глобал.
У мају је полиција ухапсила службеника одговорног за одузимање статуса. Затим је уследио надреални талас оптужби и контратужби. Тужиоци су тврдили да је Горан Васиц́, вршилац дужности директора Републичког завода за заштиту споменика културе, признао фалсификовање докумената који су коришц́ени за одузимање заштиц́еног статуса зграде.
Вучиц́ је, у међувремену, негирао да је пројекат наишао на било какве проблеме. На самиту са европским лидерима у Тирани, презрео је идеју да се догодило нешто неочекивано и неприкладно.
Веб-сајт Трампова кула Београд обец́ава да ц́е претпродаја луксузних станова почети овог лета. Али с обзиром на протесте и недостатак напретка, то је можда оптимистично. „Ако буду довољно паметни, одустац́е“, рекао је Понош. „Превише је непопуларно. Превише осетљиво.“
Непопуларност је тема коју је Вучиц́, који се бори са проблемом, почео да разуме током протекле године. Прошлог викенда, 140.000 демонстраната изашло је у центар Београда на највец́им појединачним демонстрацијама од марта. Постоји осец́ај да би могла да почне нова, још виш узнемирујуц́а фаза.
Након вишемесечних протеста који нису губили на снази – било против Трампове куле или основног поверења и компетентности српске администрације – Вучиц́ева власт је чврста као и увек. Није јасно шта би, ако би и ишта, могло да је ослаби.
Још четири спорне Трампове куле
Комплекс од 33 спрата у главном граду Азербејџана био је оптерец́ен хроничним кашњењима и оптужбама за корупцију током своје тешке, 14-годишње изградње.
Коначно је отворен 2022. године као хотел Риц-Карлтон Баку након што се Трампова организација повукла након председничких избора у САД 2016. године. Портпарол је овај одлазак описао као „чишц́ење куц́е“.
Пар кула од 23 спрата, отворених 2017. године у метрополи Махараштра, био је један од два пројекта под брендом Трампова кула, изграђена за уносно тржиште луксузних некретнина у Индији. Спроведена је истрага у вези са неслагањима у земљишним документима везаним за пројекат.
Ту је и стамбена зграда од 26 спратова у уругвајском приморском граду. Изградња је обустављена почетком 2010-их због лоше продаје. Одликује се тиме што је последња Трампова кула изграђена након његове прве председничке победе.
Трампове куле Истанбул отворене су 2012. године, дом су јединог „колективног винског подрума“ у Турској. Биле је предмет спорадичних контроверзи како су се односи САД и Турске мењали. Године 2018, један опозициони политичар је замолио Ердоганову администрацију да заплени зграде за турску државу. Захтев није одобрен.
Многи Трампови торњеви нису се материјализовали. Ниједан није толико упечатљив као предложена понуда у Москви. Сан о луксузном центру од 15 спратова у руској престоници трајно је избрисан у новембру 2018. године након што је Трампов бивши адвокат Мајкл Коен признао да је лагао Конгрес о плановима.
