„Није било никаквог отпора. Померили смо се кад су нам рекли, стајали смо мирно, нико ништа није викао. А онда — опсада. Као да смо најгори криминалци. Само зато што смо хтели да подржимо децу која су синоћ брутално нападнута“, испричала је Снежана.

У разговору са једним од полицијских командира, питали су — „Ко је за вас криминалац? Ми, који стојимо овде на тротоару, или они из Ћациленда, који отворено крше закон, изврћу руке људима, пребацују их у мрак и изигравају власт?“ Командир је, према њеним речима, кратко одговорио: „То је већ проверено.“ Такав одговор, сматра она, показује однос државе према народу који мисли, осећа, и има храбрости да каже „не“ неправди.

Снежана је посебно указала на чињеницу да је овај народ, који мирно протестује, народ који се још није опоравио од трагедије.

„Шеснаест наших суграђана је страдало на прузи у Новом Саду. Ни данас немамо одговор ко је крив. Нико није смењен. Нико није одговарао. А ми који питамо — зашто? — завршавамо у марицама, у сузавцу, или у блокади на тротоару. Ово је насиље које више нема везе са редом и миром — ово је порука: Ћути, или ћеш бити згазен“, рекла је Снежана са сузама у очима.

На крају, поручила је да неће одустати. „Нас можда могу да уплаше, да премлате, али не могу да нас натерају да не мислимо. Ово што се дешава — ово је наша Србија, и ово није борба за пароле, већ за живот достојан човека.“