Прочитај ми чланак

ПОСЛЕ НОВОГ САДА – И Ужице „ЗАБРАЊЕНИ ГРАД“ за Вучића?

0

Није битно одакле ће промена власти да крене, важно је да се рашири по целој Србији. Велики број људи жели да одбрани оно што је до сада освојено осмомесечним протестима. А онда су скоро сви грађани земље пружили подршку притвореним Ужичанима. У Ужицу се и без ултиматума на протестима окупљао велики број грађана, а током протеклих година, могло се уочити да је тај град, али и Златиборски округ за Вучића врло важан за одржавање на власти. Поготово после тесног резултата локалних избора у Косјерићу.

Нови Сад вероватно јесте један од најзначајнијих центара побуне. Ипак, има и других вароши. Видимо шта се дешава у Ужицу, Краљеву, Нишу. У фебруару на митингу владајуће странке у Сремској Митровици на предлог Александра Вучића акламацијом усвојена је декларација о српској Војводини да би се наводно спречило њено отцепљење. Није им прошло. Када су Вучићевим присталицама, који су на митинг довезени аутобусима, новинари постављали питања, њима уопште није било јасно ко то жели да се отцепи од Србије. Новосађани, чини се, заиста физиолошки реагују и на Српску напредну странку и на њене функционере. Ужице је следеће.

– Последица тога је и оно што имамо у Ужицу, које је сад један само од градова у Србији у који председник Србије више не сме да уђе. То је слика Србије данас, а ти градови су слободни градови – наводи Здравко Понош.

Вучић се развикао ових дана, сав узбуђен и ужаснут, набусито и патетично на начин старорадикалски, да како ето зли људи покушавају да га израде. У тој злој намери зли људи служе се ниским средствима; ако је веровати његовим изјавама, десило се следеће:

– Да ли су Ерцови, људи који живе у Ужицу, патриоте? Наравно да јесу, наравно да воле своју Србију, да ли је могуће да сви стану иза Цицварића који је био шеф листе ЛДП-а и ДС-а, за којег је Косово независно, Србија геноцидна земља, а српски народ геноцидни народ? Јел могуће да Ерцови иду за таквом политиком?. Не, никада не би, али нико и не пита која је политика, то није важно, потребно је нацртати мету, у овом случају то сам ја или Драган Вучићевић који их нервира јер када нацртате мету није важно што немају политику“, рекао је Вучић и оценио да су Ужичани највећу штету себи нанели, јер ће мање људи ићи у Ужице, на Златибор, а биће и оних који ће да размишљају зашто да се граде путеви када их они неће и не требају им – навео је Вучић.

То тако иде од много нервозе и свадљивости. Ужичани су поручили да ће сваки скуп бити тас на ваги који ће оборити режим Александра Вучића, а градоначелницу Јелену Раковић Радивојевић поздравили су песмом „Изађи мала“. Зато је ток креативне мисли председника Србије, потпуно запетљан у екстремно глупу фикцију. Или је ово врхунац одбране страха од пораза, и параноје која гура овај режим све даље од стварности и у нове злочине. Шта год да је, агресија на остатке грађанског ума постаје опсесија режима, опасно тестирање стрпљења успаваних. Али, бар смо по нечему јединствени: нико и нигде нема таквог председника. Ништа слично нигде није могуће. Његово понашање и говор пун је необичних и непојамно важних менталних осека. Он и постоји да би нас довео до још једног нивоа пропадања, после кога нема даље. Напросто, даље не би могло да постоји.

Али, ипак постоји и краја му још нема.