Прочитај ми чланак

Наоштрени ДИРЕКТОРИ у првом плану: Ко су људи коју су бранили Вучевићеву зграду

0

Док су четворица напредњачких батинаша који су брутално претукли новосадске студенте захваљујући председничком указу ослобођени без окончаног судског поступка, грађани Новог Сада одлучили су да одговоре онако како и приличи у земљи у којој институције више не постоје - игром. Симболички, иронично, али горко озбиљно, у уторак увече су се окупили испред пријављеног пребивалишта бившег премијера Милоша Вучевића у Улици Бранимира Ћосића. Игра "Згубидани и лопови” имала је јасна правила: пронаћи “најненадлежнијег међу ненадлежнима, највећег лопова међу лоповима”. У овом режиму – конкуренција је брутална.

Међу онима који су бранили Вучевићев стан били су директор „Топлане“, руководилац „Информатике“ директор ГСП-а, повремени аналитичар и студент из Ћациленда, бивши заменик градоначелника, чак и сестра једног министра…

Од кад је, након што су напредњачки активисти сломили вилицу студенткињи бејзбол палицом, дао оставку на премијерску функцију, Милош Вучевић се ретко појављује у јавности, осим у функцији некаквог „регионалног саветника“ председника. Такође, промоли се и по Инстаграму, како би, свако мало, прогласио неку нову Вучићеву „победу“ или осоколио страначке силеџије. И док се бивши премијер налази на непознатој адреси/ма, новосадски студенти и грађани не дозвољавају да буде забрављен и скрајнут на списку најодговорнијих за све афере, малверзације и корупцију која је кулминирала трагедијом на Железничкој станици, а наставља се страначким насиљем над слободним грађанима.

Око осам увече, окупљени су блокирали Улицу Бранимира Ћосића, званичној Вучевићевој адреси, на којој је ретко виђен гост. Убрзо су им се придружили бициклисти, бајкери, ратни ветерани – сви уверени да је време да се рачуни почну полагати. Подсетили су и да Виши суд и даље ћути по питању притворених и прогнаних активиста, док се криминалци из СНС-ове омладине премештају из ћелије до почасне ложе. Уз пиштаљке, скандирања и транспарентну поруку: “Вучевићу, буди се”, “Руке су вам крваве”, “Робија”, “Олош”, грађани су правили буку, док су у башти оближњег кафића – као на породичном слављу партијске елите – седели добро познати СНС кадрови.

Сви у одбрану Вучевића

Директори, помоћници, бивши ДСС-овци и СПО-овци у напредњачкој кожи и покоји радикал у сопственом шешељевом руху. Снимали су демонстранте, посматрали их преко чаша, а онда су се укључили. Вербално, па физички. У складу са партијском културом. Ненад Барац, директор „Топлане“ и бивши руководилац „Информатике“ и Слободне царинске зоне, покушао је да се физички разрачуна са окупљенима, али га је смирила његова партијска пратња. У метежу, Синиша Кресојевић, који је наследио Барца на месту директора „Информатике“, избио је телефон из руке новинару.

Највише звиждука и увреда покупио је Вукашин Ђоковић, познат као вечити студент из Ћациленда, повремени аналитичар на режимским телевизијама и стални гост у информативним емисијама. Синоћ је, по сопственом признању, био и дописник Информера, уживо. У његовом друштву била је и Емилија Марић, уредница Новосадске телевизије и дописница овог таблоида. За суседним столовима седели су и Владимир Стојковић, директор „Тржнице“, Радомир Хаџибабић, помоћник директора Студентског центра, Милан Балаћ, директор ГСП-а који је некада био истакнути члан ДСС-а, Игор Црнобарац, бивши заменик градоначелника, Огњен Цвјетићанин, бивши члан Градског већа за спорт и омладину, као и Огњена Старовић, сестра министра Немање Старовића, данас у СНС-у, некада истакнути кадар СПО-а.

Окупљени у „одбрану“ Вучевића, ова колоритна групација је синоћ била додатно мотивисана, знајући да им се „дешавање народа“ ускоро може догодити и под њиховим прозорима, испред нејасно стечених некретнина пријављеним на таште, тетке, шурњаје и остале блиске рођаке. Присутни су били и Иван Силер, помоћник градоначелника из Покрета социјалиста, и Ђурађ Јакшић, заменик градоначелника из Српске радикалне странке, који су својим присуством додатно употпунили коалициону атмосферу. У знак протеста, грађани су у пар наврата на кафић бацили јаја. Али њихове реакције, колико год биле симболичне, нису ни приближно вулгарне као понашање представника власти који су смишљено покушавали да изазову сукоб. Јер страначка гарда није ту да разговара – већ да провоцира.

Да су ови функционери остали код куће, протест би се завршио у планираном термину. Уместо тога, грађани су око 23 часа позвали комуналну полицију да пријаве како кафић и даље ради, иако је радно време истекло. Одговор полиције? “Газда је тражио продужење за сат времена.” Истовремено, функционери су наручивали још једну туру.

Радно време кафића на крају је продужено за пуна два сата, све док око један иза поноћи интервентна јединица није стигла – не да прекине партијски дернек, већ да растера демонстранте. Тек тада је кафић затворен, а функционери су отишли на починак. Ујутро их, ипак, чека вођење „највиталнијих сектора и предузећа“ у Новом Саду, које су по партијском кључу подељена као јагњетина на сеоској прослави.

Власт каже пређена црвена линија

Осуде на рачун синоћног протеста стигле су брзо – од Ивице Дачића до градоначелника Новог Сада Жарка Мићина. Поручили су да је “црвена линија пређена”. Јавност се потом обратио и сам Милош Вучевић, поруком из (неког) стана, обећавши „још жешћу борбу против терориста“. Терористи су, разуме се, студенти, грађани и бициклисти. Бејзбол палица и помиловање нису део те борбе.

Да његова претња није баш схваћена озбиљно потврдило се већ сутрадан, када су Новосађани најавили наставак игре „Згубидан и лопов“. Овај пут, игралиште је пребачено на потенцијалну адресу актуелног градоначелника, кога баш нико није бирао – Жарка Мићина.

Једини „проблем“ у целој причи је што је и он, као и већина СНС кадрова, током тринаест година власти од једног скромног стана некако стигао до читавог портфолија непокретности. Као у још једној заборављеној игри – Монополу. Само, за разлику од картонске верзије, ова њихова се игра на стварном терену – са стварним новцем, стварним људским животима и стварним последицама. Али, коцкице су, овог пута, у рукама Новосађана. И они немају дилему – град који је претворен у феудални посед партијских кадрова, кроз године корупције, безакоња и бахате буразерске владавине, мора бити ослобођен. Ми смо платили најскупљу цену: шеснаест изгубљених живота. Од одговорних се сад тражи само једно: да у те своје раскошне имовинске карте унесу још једну, заједничку адресу: Окружни затвор у Новом Саду, Пролетерска 16А, Клиса, 21000 Нови Сад, Србија.

Извор: nova.rs

Ознаке: , ,