Прочитај ми чланакЛоши временски услови који су утицали на слаб род воћа и поврћа, али и почетак туристичке сезоне, донели су раст цена у јуну широм Европе, а Србија је једна од европских земаља где се тај раст највише осетио.
Били смо сведоци да је цена килограма трешања достизала и 1.500 динара, а више од 1.000 динара било је потребно издвојити и за килограм јагода. И за остало воће које је претрпело мраз и град морало се добро платити.
Тај скок цена воћа, али и поврћа, показала је и статистика. Према подацима Републичког завода за статистику (РЗС), цене воћа у јуну порасле су у односу на јун прошле године за чак 31,6 одсто, а поврћа 11,3 одсто.
Нагли скок цена ових пољопривредних производа утицао је и да укупна инфлација у Србији на годишњем нивоу у јуну скочи на 4,6 одсто са 3,8 одсто у односу на мај.
Инфлација од 4,6 одсто представља излазак из циља Народне банке Србије (НБС).
Инфлација у Србији у јуну међу највишом у Европи
Иако је укупна инфлација у земљама чланицама Европске уније (ЕУ) благо порасла на 2,3 одсто у јуну, у односу на 2,2 одсто у мају, приметан је скок цена у појединим европским земљама.
Да бисмо раст цена роба и услуга у Србији упоредили са растом цена у европским земљама потребан је хармонизовани индекс потрошачких цена (ХИЦП).
Индекс потрошачких цена (ЦПИ) се користи за мерење инфлације у земљи, а ХИЦП се користи за мерење инфлације у Европској унији и користи га Еуростат.
ХИЦП у јуну 2025. у односу на исти месец претходне године у Србији је износио 4,7 одсто, потврђено је у РЗС-у за Данас.
Према подацима Еуростата, ако се изузме Турска где је ХИЦП изнад 30 одсто, само су Румунија и Естонија имале виши годишњи раст цена од Србије.
Годишњи ХИЦП у Румунији у јуну износио је 5,8 одсто, у Естонији 5,2 одсто, на трећем месту је Србија са 4,7 одсто, следе је Словачка и Мађарска са по 4,6 одсто.
У односу на земље региона, Србија је имала у јуну највиши раст цена према ХИЦП индексу. У Црној Гори он је износио 4,6 одсто, у Хрватској 4,4 одсто, у Бугарској 3,1 одсто, у Словенији 2,5 одсто, а толико је износио и у Албанији.
Месечни раст
Уколико се упореде подаци ХИЦП индекса на месечном нивоу, односну по скоку цена у јуну у односу на мај ове године, и у тој категорији је Србија при врху.
Према ХИЦП индексу на месечном нивоу у Европи је најбржи раст цена забележен на Исланду од 1,8 одсто, затим у Турској 1,4 одсто, у Грчкој 1,3 одсто, на Малти 1,2 одсто, у Естонији 1,1 одсто, а затим у Србији за 0,9 одсто.
Да ли нас очекује раст глобалне инфлације до краја године?
Осим у Европи, скок цена забележен је и у Сједињеним Америчким Државама (САД). Годишња стопа ЦПИ инфлације у САД за јун 2025. износила је 2,7 одсто, што представља пораст са претходних 2,4 одсто у мају 2025.
Вељко Мијушковић са Економског факултета у Београду каже за Данас да глобални раст инфлације у овом тренутку пре свега долази из геополитичких тензија и последичних поремећаја у ланцима снабдевања, пре него из потражње, што га, наглашава, чини додатно изазовним за управљање.
„Постоји разлог за извесну забринутост, јер су главни инфлаторни притисци сада политички условљени – било кроз могуће нове царине које најављује Доналд Трамп, било кроз ризик новог раста цена нафте због ескалације сукоба на Блиском истоку. Инфлација више није само монетарни или тржишни феномен, већ и последица геополитичког окружења“, указује Мијушковић.
Према његовим речима, до краја године можемо очекивати да инфлација остане на повишеном нивоу, нарочито у случају да цена нафте пређе праг од 90 долара по барелу, што би се аутоматски прелило и на трошкове транспорта и хране.
Такође, истиче, ако Трамп буде успешан у враћању царинског режима, то би могло додатно подстаћи глобални инфлаторни притисак, јер би роба из Азије, пре свега из Кине, поскупела за крајње потрошаче у САД и Европи, а затим и на осталим тржиштима.
