Прочитај ми чланакДок студенти у блокади чекају расписивање ванредних парламентарних избора, све гласнији су позиви на стварање јединственог фронта против власти Александра Вучића. Иако су покушаји уједињења за сада неуспешни, истраживања показују да би заједничка листа, предвођена грађанским покретима и студентима, имала реалну шансу да потуче власт у референдумској атмосфери сличној оној из 2000. године. Добар рецепт који би требало следити је и онај из Косјерића. Саговорник Нове подцртава да је заједничка листа најефикаснији начин борбе, али да не би требало искључити још неке опције.
Од тренутка када су студенти у блокади званично затражили ванредне парламентарне изборе у јавности је све више почело да се говори о идеји најширег могућег фронта са једним заједничким циљем – борба против власти Српске напредне странке коју преводи Александар Вучић.
Позив на разговор о изборним условима недавно је стигао са адресе Српског народног покрета Мирослава Алексића, а у јавности је изазвао подељена мишљења. Поменутом састанку није присуствовала цела опозиција, ни цео цивилни цектори, а нису се одазвали ни студенти у блокади.
Шта је показало истраживање?
Ипак, светло на крају тунела упалили су резултати истраживања које је спровела агенција Спринт Инсигхт.
Они су су показали да у сценарију у којем на изборе излазе само студентска листа (листа професора, радника, пољопривредника, стручњака, подржаних од стране студената) и покрет на челу са Александром Вучићем (СНС, СПС, Заветници) и странке мањина, резултати би били следећи: 54.8 одсто грађана Србије би гласало за студентску листу, док би за Вучићеву листу гласало 42,1 одсто.
Такође, уколико би целокупна опозиција (грађанска и „десна“, Крени-промени, др Милић и др Несторовић) изашла уједињена на изборе, освојила би 10,2 одсто, студентска листа – 45,9, а покрет на челу са Александром Вучићем још мање него у првој варијанти – 41,4 одсто, показују најновија истраживања.
Да је у Србији могуће направити референдумску атмосферу, превазићи све разилике и стати на једну листу без страначких обележја, показали су на најпре локалани избори у Којсерићу.
На позив студената, цела тамошња опозиција наступла је на једној листи и упркос указивању на бројне изборне неправилности, остварили су завидан резултат, оставаљјући Српској напредној странци тек једног одборника више у градској скупштини.
Док чекамо да Александар Вучић скупи храброст и распише ванредне изборе за парламент, постаје полако јасно да би модел који су опозиција и студенти применили на изборима у Косјерићу могао знатно да ослаби или чак потпуно порази Српску напредну странку у наредним месецима, првенствно на локалу.
Но, вратимо се републичком нивоу.
Професор Факултета политичких наука Милош Бешић изјавио је да је Србија сада „у фази грађанских протеста који могу да прерасту у грађанску побуну“. Рекао је да у фази грађанских протеста све снаге које нису на страни власти „треба да стану у једну колону, без партијских обележја, без било каквих лидерских амбиција“.
„Имајући у виду да опозиционе политичке партије немају неке рејтинге, да њихови лидери немају неки нарочити ауторитет, поставља се питање на који начин треба да се успостави та сарадња и са којим могућим ефектима. Мислим да сви треба да се врате на Косјерић; да је Косјерић пример на који начин то треба да се уради. Дакле, све снаге које су на другој страни у односу на структуре власти, у једну колону, без партијских обележја, без било каквих лидерских амбиција“, казао је Бешић за ТВ Н1.
О широком фронту против власти, недавно је говорио и лидер Еколошког устанка Александар Јовановић Ћута, и то баш пред састанак на који је позвао Народни покрет Србије.
„Очекујем да сви који желе да смене ово зло стану коначно на једну страну. Да се догоди коначно то свеопште уједињење, не само опозиције, већ студената, грађана, пољопривредника, радника, да се уједине и рибе, и шкољке, и ракови, сви који желе да наставе да живе у Србији“, рекао је Јовановић раније за Нову, позивајући све који желе слободно да живе да се придруже.
Гласови који позивају на ујидињење могли су недавно чути и на протесту у Ужицу и то од адвоката Радована Новаковића.
„Јединствени фронт где ће у једној референдумској атмосфери СНС и њени сателити бити потучени до колена. Потребно је да се Србија уједини“, рекао је Новаковић.
На корак до референдумске атмосфере
Коментаришући опцију уједињења у борби против режима, Драган Поповић из Центра за практичну политику каже за Нову да је реферндумска атмосфера увек добар начин да се победи аутократска власт.
„Ми смо 2000. године имали неку врсту референдумске атмосфере и ваљало би да се то понови јер је свакао лакше и шири се број људи који изађе да гласа, занемарујући све разлике“, каже Поповић, додајући да је огроман проблем направити референдумску атмосферу.
Саговорник Нове подцртава да студенти у блокади јесу близу том циљу и да му заправо као друштво никада нисмо били ближи.
„Не треба сметнути с ума да није лако објединити све актере који су против власти. Подсетићу да чак и 2000. године, када је ситуација била много гора, када је земља била у потпуном распаду, ни тада нису сви стали на исту листу. СПО, тада као најјача странка ишао је посебно, Коштуницу је одбио директно да подржи Покрет отпора…Треба много да се ради да би дошло до тога и много да се разговара“, каже Поповић.
Додаје и је од велике важности да сви актери тој идеји приступе искрено и да искрено разговарају.
Црногорски модел?
„Ако не може баш да се направи једна листа, не мора ни да буде једна листа, али какво год да је решење, важно је да оно буде плод договора широк круга актера. И даље није искључен ‘црногорски модел’ са више листа које руше власт са више позиција. Није ни то решење које треба искључити. Да сам ја на месту актера, сваку одлуку бих донео после великог истраживања и озбиљног међусобног договора“, наводи Поповић.
Истраживање које се појавило у јавности, а које приказује победу уједињене листе против власти, саговорник Нове оцењује добар знак који треба узети у обзир.
„Важно је да потенцијална решење не изазивају додатне сукобе међу анти владиним актерима“, каже Поповић.
Коментаришући то што свако мало председник Србије Александар Вучић најављује победу над „обојеном револуцијом“ у Србији, Поповић каже:
„Он на сваких 15 дана побеђује ту измишљену обојену револуцију. Мислим да то ни не вреди коментарисати. Он се обраћа својим бирачима, покушавајући да се прикаже јачим него што јесте и да се није уплашио“ закључује Поповић.
