У граду у коме школе немају сапун, болнице немају лекове, а деца се играју поред депонија, градска власт плаћа одржавање три фонтане 22 милиона динара годишње. То вам је, 65.000 евра по фонтани. Не за изградњу. Не за реконструкцију. Већ за одржавање. А пола их не ради.

Док се деца лече СМС-ом, школе моле родитеље за сапуне, а канализација у појединим деловима града још чека 21. век — град Ниш одваја 22 милиона динара за одржавање три фонтане. Не за изградњу. Не за реконструкцију. Већ само за одржавање. И то пола њих не ради.

Фонтана код Градске куће? Сломљене млазнице.
Нишка Бања? Ради повремено, као државна истина.
Парк Светог Саве? Ни у уговору, ни у буџету. Заборављена.

До 8. јула цена одржавања је била 18 милиона. Али пошто грађани баш воле да им фонтане не раде, власт је великодушно одлучила да их почасти – новим уговором од 22 милиона. Зато што — можда ће се нека сама поправити?

Да појаснимо:
Једна нерадна фонтана = 65.000 евра годишње.
За те паре могла се направити нова, или две ако се купује без провизије.

Питамо градоначелника Павловића:
– Шта конкретно плаћамо 22 милиона ако три од шест фонтана не раде?
– Зашто се уговор увећава ако се квалитет услуге смањује?
– Да ли је логично да одржавање једне фонтане кошта као изградња нове?

Грађани Ниша нису гуске у магли од прскалица које не раде.
Нити ће им корупција изгледати романтично само зато што је у облику фонтане.

Овде се не одржавају фонтане.
Овде се одржава систем. Систем крађе.

Ознаке: корупција, ниш. одржавање фонтана, СМС, школе