Јутрос у Ваљеву, испред зграде тужилаштва, дошло је до кратког али симптоматичног сукоба грађана са полицијом. Народ се окупио да подржи четворо ухапшених због учешћа у протесту против ископавања литијума. Са рукама у вис, у миру. Али у Србији, и мир је постао претња ако долази од грађана.
Полицијски кордон испред суда изгледао је као да се очекује упад терориста, а не подршка обичних људи. Кад је народ покушао да приђе ближе — гурнули су их. Гурање, увреде, напетост. Уместо закона — сила. Уместо правде — ппендреци.
Александар Гератовић, отац ухапшеног Лазара, рекао је оно што цела Србија мисли:
„Ми смо мирни, а ви се играте грађанског рата. Не знам да ли је полиција изманипулисана, али знам да онај ко ово режира — зна шта ради.“
Народ је у болу. А власт у паници.
Зато хапсе студенте, бакице, очеве, борце против трујења Србије. Зато шаљу пандуре да праве сцену пред судом. Зато од пристојног, поштеног народа праве „насилнике“ — а од себе жртве.
А прави разлог? Народ је почео да се буди. Да брани земљу. Да не ћути.
Ко се боји народа — тај је већ изгубио.







