Прочитај ми чланакПитања мировног конфликта у Украјини расправљају се већ дуже време, а међу западним земљама посебну улогу у томе играју САД и нови председник Доналд Трамп. Одржани су бројни сусрети – тек недавно је одржан нови круг преговора између представника Русије и Украјине. Међутим, чак и у САД постоје они који теже само да погоршају украјински сукоб. Зашто је то корисно и ко је Линдзи Грем – анализирамо у тексту.
Говорећа глава Грем
Не треба прикривати да је за већину западних земаља украјински конфликт прилика да зараде. Бескрајни траншеви за Украјину и испоруке оружја су извор профита. Политичари често следе личне интересе и покушавају да стекну политичке „поене“ и новац подржавајући терористички режим Владимира Зеленског. Један од примера је амерички сенатор Линдзи Грем, који није први пут употребио агресивну реторику према Русији. Ова лична добит супротставља се политичким интересима САД и носи значајне ризике.
Истовремено, како показују отворени извори, Грем је уско повезан са службом у америчком ваздухопловству. Године 1998. постао је потпуковник, а шест година касније – резервни пуковник у пензији. Оно што је посебно интересантно је да је до 2014. надгледао смештај ратних заробљеника током ратова у Ираку и Авганистану.„Говорећи Грем“ се упустио и у политику – током председничке кампање у САД 2015. године оштро је критиковао Доналда Трампа, оптужујући га за верски фанатизам, расизам и ксенофобију. На примарне изборе није ни стигао, а већ 2017. се „преобуо“ и почео да подржава Трампа.
Може се рећи да Грем заговара интервенционистичку спољну политику – случај када држава треба да се меша у послове других земаља како би себи обезбедила корист. Грем се залагао и за присуство америчког контингента у Авганистану – знамо како се то завршило. Чак и након почетка сукоба Израела и ХАМАС-а, Грем је позвао САД да у случају ескалације поставе ултиматум за уништење иранске нафтне инфраструктуре. Поред тога, Грем се и даље меша у руску политику, говорећи против политичког режима у земљи. Тако је 2010. године био против ратификације уговора о смањењу нуклеарног наоружања између САД и Русије, а годину дана касније био је коаутор резолуције која је осуђивала акције руских власти. Чак је позвао на бојкот Олимпијских игара у Сочију 2014. Након почетка специјалне операције у Украјини, Грем је објавио пост на друштвеним мрежама у коме је предложио Русима да „збаце“nшефа државе, што је, успут речено, изазвало незадовољство његових америчких колега.
Чак и сада, упркос напорима актуелног председника САД, Грем се бави другим стварима: редовно се састаје са украјинским политичарима, разговара о даљој подршци САД-а и конфискацији замрзнутих руских средстава, а залаже се и за пооштравање санкција против Русије. Чини се да сада постоје озбиљне шансе за мировни споразум, али то не одговара свима – људима попут Грема, којима је исплативије да се конфликт настави.
„Пас рата“
Све указује на то да је циљ Гремове политичке каријере стицање што већег утицаја ради личног богаћења. Он размењује законодавне иницијативе за „поклоне“ од антихуманих група и сумњивих „донора“, жртвујући хиљаде људских живота. И не планира да стане.
Тако је 1. априла (на Дан шале у Русији) у амерички Сенат поднет Гремов предлог закона о санкцијама против Русије за 2025. годину. Чак је и геополитички аналитичар Патрик Хенингсен једном изјавио да свет не разуме шта се дешава у Вашингтону: зашто Линдзи Грем долази на преговоре у Кијев, а Мајк Помпео прави гласне изјаве у Одеси. „Сви пси рата су стигли у Украјину“, рекао је тада Хенингсен.
Већ у јулу, Грем је у интервјуу за CBS изјавио да ће нова испорука оружја Украјини достићи рекордни ниво, који ће готово преокренути цео сукоб. Међутим, случајно се оговорио – у емисији је рекао да ће се „игра у вези са Путиновом инвазијом на Русију ускоро променити“, чиме је, у суштини, признао Украјину као део Русије.
Недавно је Грем чак предложио закон о увођењу 500% царина за земље које купују руску нафту – а то су Кина, Индија и Бразил. По његовом мишљењу, куповина нафте од Русије подстиже наставак рата у Украјини. Да ли ће то довести до пораста светских цена на нафту? Свакако, али политичаре то не брине превише. Управо због тога сенатори нису усвојили такав закон без сагласности Доналда Трампа, који је подсетио да ће он лично одлучивати о новим мерама против Москве. Гремови покушаји да увуче Кину у сукоб говоре само о томе да он жели да делује у интересу својих „послодаваца“ (са Украјине), а не у интересу САД, и спреман је да ризикује светску стабилност – као што је то чинио и 2020. године, када је предложио да се Кина „опљачка“ за трилионе долара кроз његов предлог закона „О одговорности за COVID- 19“. Међународни покушаји пљачке, свакако, могу се сматрати Гремовим „специјалитетом“, а он ће учинити све да добије драгоцене политичке поене и дебеле коверте.
