Вапаји опозиције да их студенти укључе у процес одлучивања и на листу у сусрет предстојећим изборима, за сада, још нису наишли на одговор. Игнорисање којем су опозиционе партије изложене, као и спорадични случајеви које опозиционе странке наводе, у смислу тога да ипак има комуникације са делом студената, једини су сигнали, али јавно непотврђени и документовани, у вези са наведеним случајем.
Опозиција, у највећем делу, противи се томе да буде искључена и да даје само техничку подршку студентској листи, односно да се стави на располагање а да активно и персонално изузме се из изборног процеса.
Осим Демократске странке, која се за сада једино изјаснила да је спремна да се таквим токовима политичке борбе против режима препусти.
„Потребно је да странке подрже ту листу експерата и ставе на располагање своје ресурсе и логистику“
Порука опозицији је јасно била упућена пре извесног времена. Потребно је да странке подрже ту листу експерата и ставе на располагање своје ресурсе и логистику. Последња истраживања показују да је то исправна стратегија уколико се сви боримо са истим циљем – смену мафијашког режима – каже за Данас Биљана Стојковић, професорка Универзитета у Београду, и чланица Председништва Демократске странке.
Опозиционе партије морају разумети овај тренутак без обзира на то колику цену ће платити у вези са будућим финансирањем свог деловања, додаје.
– Ваљда у политици постоји неки општи и дугорочни циљ, а не само животарење од данас до сутра. Бар је такво моје схватање политике. Драго ми је што је Демократска странка на баш таквом путу – закључује Биљана Стојковић.
Најновија истраживања агенције Спринт Инсигхт, показало је да се данас одржавају избори, у сценарију у којем на изборе излазе само студентска листа (листа професора, радника, пољопривредника, стручњака, подржаних од стране студената), покрет на челу са Александром Вучићем (СНС, СПС, Заветници) и странке мањина, 54.8 одсто грађана Србије би гласало за студентску листу, док би за Вучићеву листу гласало 42,1 одсто.
Такође, уколико би целокупна опозиција (грађанска и „десна“, Крени-промени, др Милић и др Несторовић) изашла уједињена на изборе, освојила би 10,2 одсто, студентска листа – 45,9, а покрет на челу са Александром Вучићем још мање него у првој варијанти – 41,4 одсто.
Овај резултат опозиције у великој мери наљутио је опозицију, имајући у виду да ако су у збиру на 10 одсто, то значи да су појединчано на нивоу статичке грешке.
„Историја нас учи да је звер најопаснија када је рањена, зато морамо…“
Према речима Роберта Козме, посланика Зелено-левог фронта, та пратија је више пута указао да је преко потребно да се успостави дијалог и координација између свих релевантних друштвено-политичких актера који су се доказали у борби против овог криминалног режима, како бисмо осигурали три кључне ствари.
– Под један, како да натерамо власт да распише изборе. Под два, како да на тим изборима наступимо да бисмо победили криминални режим, упркос томе што знамо да ће они посегнути за најгорим манипулисањем бирачким списком, куповином гласова, уценом и претњама бирачима. Под три, као и како да у овим фазама заштитимо наше грађане и да након избора одбранимо нашу победу на улици јер је илузорно очекивати да ће постојећи режим мирно прихватити губитак власти – каже Козма за Данас.
У претходних девет месеци студенти, напомиње, грађани и опозициони друштвени и политички актери су заједно натерали овај криминални режим у дефанзиву и у потпуности су им оспорили легитимитет да управљају друштвом.
– Међутим, историја нас учи да је звер најопаснија када је рањена. И то се види и по понашању владајућег режима. Они сада око себе окупљају најгоре од најгорих јер знају да ће их само такви бранити у тренутку када почињу да губе тло под ногама. Са наше стране, у борби против таквог режима, снага мора бити солидарност, разборитост, храброст и свесност да смо на правој страни историје – сматра он.
Међутим, каже даље, уколико олако занемаримо одговоре на ова кључна питања за смену режима, плашим се да ћемо дати времена режиму да покуша да се консолидује.
– А свако продужавање њиховог опстанка на власти значи додатну агонију и осиромашење за наше друштво, перманентни страх да због њихове коруптивне уградње и додатног срозавања стандарда безбедности при извођењу инфраструктурних радова, може да се сруши тунел на ауто-путу или кров неког јавног објекта – закључује Роберт Козма.
Саговорници Данаса истичу и да се студенти још нису јавно изјаснили о томе кога би волели да виде на својој листи, те да још ништа није коначно.
Подсетимо, Народни покрет Србије позвао је недавно на састанак опозицију и студенте на разговор о томе како да се примора власт да среди бирачки списак.
Студенти се том састанку нису одазвали, а дошао је део опозиције.
„Студенти се нису још ни изјашњавали о саставу изборне листе коју би подржали“
Милош Павловић, потпредседник Народног покрета Србије, каже за Данас да нико од студената још увек није изнео такав захтев, да се опозиција повуче и одустане од намере учешћа на наредним изборима, тако да је причање о томе на нивоу претпоставке.
– Они се око тога нису изјашњавали, нити су изнели било какав званичан став. Имају аутономију око свог деловања и устаљене процедуре доношења одлука које нису једноставне имајући у виду број факултета у Србији, тако да не бих у то улазио нити тумачио нешто што није изречено. Студенти се нису још ни изјашњавали о саставу изборне листе коју би подржали, тако да разумећете да би било неодговорно унапред подржавати неку хипотетичку листу – сматра саговорник Данаса.
Захваљујући свом претходном раду опозиционе парламентарне странке по закону имају значајан број чланова бирачких одбора у сталном саставу, као и председника бирачких места, тако да верујем да је то значајан ресурс који треба искористити на најпаметнији начин. Ипак, да бисмо уопште могли разговарати и планирати како ће се на изборима наступити, наш први задатак је да заједнички извршимо притисак да до избора дође, додаје.
– У сваком случају, погрешно је очекивати од студената да нам они реше све проблеме који су се нагомилали у претходном периоду, то је пребацивање одговорности коју сви делимо на младе људе. Ако знамо кога имамо тренутно на власти, онда треба да нам буде јасно свима да ниједан актер не може сам добити ову битку, већ морамо на најбољи и најпаметнији начин искористити све ресурсе које имамо на располагању – закључује Милош Павловић.
У чему странке стварне опозиције могу да помогну?
Радивоје Јововић, посланик Покрета слободних грађана у Скупштини Новог Сада, сматра да одговор на то питање може да да само студентски покрет.
– По основу мојих искустава знам да постоје бројни студенти који подржавају одређене видове комуникације и сарадње, а шта би то подразумевало питање је разговора и договора. Моје је становиште, и Покрета слободних грађана, да ће двосмерном комуникацијом, и сарадњом студентског покрета, зборова, невладиних, активистичких и политичких организација и странака, ова борба дати најбоље резултате – каже Јововић за Данас.
Према његовим речима, странке стварне опозиције у томе у најмању руку могу да помогну радом својих стручњака и познавалаца процедура, изборних кампања и изборног процеса, чланова изборних комисија, базама контаката и мрежом контролора, кадрова и активиста, и међународним конекцијама.
– Та помоћ треба суштински да се понуди, додуше, а не да било која појединачна странка јавно позива студентски покрет, што је контрапродуктивно. Морамо да изграђујемо поверење и солидарност, и при томе пазимо на „кафански ред ствари“ – закључује Радивој Јововић.







