Прочитај ми чланакСпадам међу оне ретке који прате догађаје у цркви и приметим на црквеном сајту, верујем да мало људи то прати, најновије саопштење Патријарха српскога. Патријарх је добио од другара Жвалека да напише кратак састав на тему да се народ смири. Написо је он некако, да кажемо два минус, има ту свега, мало бриге, побожност пре свега, не треба да се делимо … свега има осим светог духа.
Онда радознао одем на Вучићеве и западне новине ка видим које су реакције и сазнање је поразно. Велика већина новина није вест ни објавила, а неки су то ставили негде у новине али нико, ама баш нико није сматрао вест за вредну да се појави међу првих пет тога дана!
Бар према боју изјашњених на попису ми Срби у целој Европи сматрамо да смо православни, преко 80 посто, тај проценат нарочито код западних народа за доминантну религију је знатно мањи највише због изјашњених да немају религију. Значи у земљи која великом већином православна, духовни отац тог православног стара, Патријарх српски Порфирије се обраћа своме народу, а то обраћање никога не занима, а и оно шта написа ни до чијих ушију неће доћи! И зашто доживесмо овакав стрмоглави пад угледа, дуго по резулататима испитивања организације која је у народу имала навећи углед.
Још у време Германа започела је добро припремљена, темељна и што је најважније добро плаћена акција на покатоличавању српског народа, или наставку покатоличавања, ако ћемо тачно. Терен се утабава паралелно са две акције, прва екуменизам, друга унутрашње уништавање цркве. План је да дође до унијаћења са сестринском нам католичком црквом, а временом и потпуно утапање са Ватиканом.
Колико је акција екумениста добро одрадила посао најбоље говори срамна слика српског свештеника и владике коју српску децу доводе у Рим да их благосиља излапели Војтила, а који после дође и у Бања Луку, а од владика српских дочекан ко сердар у Црној Гори.
И други задатак, рушење угледа, како видимо одрађен и више неко што се претпостављасмо, у српској нам богатој историји најомраженији партијарх нам је на трону Светог Саве, баш у временима када нам је верујући Патријарх јако потребан. Рушилачко деловање у кадрирању најбоље показује пример да је најбољи међу владикама блаженоупокојени Артемије расчињен, а најгори неђу најгорима устоличен за Патријарха.
Наравно да би ми сви желели да имамо доброг, мудрог, правдољубивог Патријарха чије ћемо поруке да прихватамо и савете слушамо, али овај садашњи никада, никада такав неће постати, остаје нам само да ко доживи сачека да нам нови стварно од Бога изабран дође.
