Прочитај ми чланакОчекивало се да ће за неколико недеља да плану средства издвојена у буџету за субвенционисање стамбених кредита намењених младима и да ће предвиђена квота од 5.500 склопљених уговора убрзо бити исцрпљена. Али, изгледа да су и потенцијални клијенти и банке много опрезнији кад улазе у послове које им нуди држава и да никако не деле оптимизам којим је председник Вучић најавио своју идеју.
Од половине марта, када је покренут овај програм вредан 400 милиона евра, до краја јуна, према подацима Народне банке Србије из ове гарантне шеме одобрена су 1.732 кредита, од чега је реализована 1.361 позајмица. Очекује се да ће с јесени кредитирање бити нешто убрзаније. Ипак, не динамиком коју је власт прижељкивала када је обелоданила овај пројекат намењен младима, са акцентом на студенте који су баш у том периоду били у интензивним блокадама, шетњама и протестима. Зато један од саговорника Демостата каже да се сви одговори на питања о субвенционисаним стамбеним кредитима за младе, налазе у причи како је тај пројекат настао.
За оне који испуњавају основни услов, да су држављани Србије, да немају некретнине у власништву нити да су их имали у претходне две деценије и да имају између 20 и 35 година старости, требало је да буде примамљиво то што као учешће за стамбени кредит треба да се издвоји тек један проценат вредности позајмице док комерцијални услови предвиђају 10 до 20 одсто. Право да подигну стамбени кредит и у младости реше проблем крова над главом, добили су запослени на неодређено или одређено време, предузетници, пољопривредници, самостални уметници, као и студенти и незапослени уз кредитно способног јемца.
Много препрека, мало срећних добитника
О
Од могућих 40 година отплате, држава банци гарантује отплату у првих десет година (у износу 40 одсто вредности кредита) а у првих шест субвенционише камату која је фиксна, износи 3,5 одсто (од чега држава покрива два процента), док је месечна рата за корисника око 220 евра. По истеку тог периода камата постаје променљива, на вредност шестомесечног еурибора (сада је 2,42 одсто) додају се фиксна два процента, па ће се месечни ануитети кретати око 330 евра. Тај део пројекта са променљивом каматом и чињеница да отплата може да се уговори и са роком отплате до 40 година, током којих се може много тога променити, уноси доста несигурности за кориснике а донекле и за банке.
Програм “кредити за младе” подразумева и доста папирологије, од доказивања радног и имовинског статуса клијента и евентуалних јемаца (за оне који нису у сталном радном односу) до података о некретнини која мора бити укњижена, процењена од стране лиценцираног проценитеља и сведена на износ од максимално 100.000 евра. Та цена може бити прихватљива за мање средине, док је у Београду или Новом Саду тешко наћи стан у том ценовном оквиру.
У читавом послу око добијања кредита, доста је препрека о чему говори релативно мали број до сада “срећних” добитника. Како у Србији живи 1,1 милион грађана старости од 20 до 35 година, на могућност кредитирања према издвојеним средствима може да рачуна тек 0,5 одсто а до сада је до уговора стигло тек 0,16 одсто, односно трећина предвиђеног броја.
Више социјала него економија
Чињеница је да банке упадљиво ћуте на тему субвенционисаних стамбених кредита за младе. “Оне формално одобравају али се труде да дестимулишу клијенте”, утисак је једног саговорника Демостата који је покушао да се распита о условима. Сличног је мишљења и други потенцијални клијент. Каже да је службеница једне од банака чију је експозитуру посетио месец дана након објављивања програма и усвајања закона, “била изузетно љубазна, до у детаље је објашњавала шта је све потребно, али је у неформалном разговору рекла и да имају тек по неки захтев, углавном у Београду, док у унутрашњости готово да нема интересовања нити услова за доделу”.
Од седам банака колико се у тренутку слања упита прикључило овом пројекту (сада их је осам) ни једна није одговорила на питања Демостста колико је захтева до тог момента поднето, колико је одобрено, колико се дуго чека на одобрење позајмице, која су документа потребна и до којих је папира најтеже доћи.
