Прочитај ми чланакНационална епидемиолошка студија из Јужне Кореје, спроведена 2016. године и обухвативши 5 102 испитаника старости 18 и више година, анализирала је утицај одређеног брачног статуса (никада нисте били у браку) у односу на уобичајену староз за први брак (32,8 година код мушкараца и 30,1 година код жена) на појаву психијатријских поремећаја и ризик од самоубиствених понашања
Резултати показују да особе које никада нису биле у браку, а које су старије од навршене просечне старости првог брака, имају знатно повишен ризик од следећих проблема:
-
Агорафобија – прилагођени однос шанси (aOR) ≈ 6,95 JKMS+2PubMed+2
-
ОЦД (опсесивно-компулзивни поремећај) – aOR ≈ 5,45 JKMS
-
Распон расположења (мood поремећај) – aOR ≈ 2,06 psychiatryinvestigation.org+11JKMS+11psychiatryinvestigation.org+11
-
Тешка депресија (major depressive disorder) – aOR ≈ 2,31 psychiatryinvestigation.org
Додатно, ова група има значајно повећан ризик од самоубилачких покушаја и идеа:
-
Покушаји самоубиства – aOR ≈ 3,21 JKMS
-
Идеја о самоубиству – нижи, али знатан ризик, аOR ≈ 1,49 до 3,38 у зависности од анализе JKMSPubMed.
За разлику од тога, особе које нису биле у браку али су млађе од просечне старости за брак, нису имале повећан ризик од ових поремећаја – чак су показиване ниске вредности за GAD, поремећаје употребе алкохола и зависност JKMS.
Закључак
Ово су значајна открића која указују да активно одлагање брака (или остајање никад нежен/неудата након друштвене старости када се очекује брак) може представљати истакнути фактор ризика за развој значајних менталних здравствених проблема. Студија наглашава потребу за развојем националне стратегије подршке за оне који се налазе у тој категорији, како би се ублажили психолошки, социјални и едукативни притисц
