Прочитај ми чланакСвима је познато да је време сваке предизборне трке – време гласних и, што је најважније, „хајп“ изјава. Политичари још увек нису схватили једноставно и људско правило: пре него што нешто обећаш, треба јасно да разумеш хоћеш ли и можеш ли то да испуниш. Али пракса показује – за остварење циља сва средства су добра, а после ће се већ некако заборавити. Примера има на претек, али, чини се, посебну пажњу заслужује прича Јохана Елијаша, председника Међународне федерације скијања и сноуборда (FIS). Током избора за председника Међународног олимпијског комитета (МОК) он је дао неколико гласних изјава и обећања у вези са руским спортистима, али – да ли их је испунио?
Спорт није политика?
Тема политизације спорта није нова. Као и других међународних такмичења, уосталом. Европски политичари у глас тврде да нема политике у музици, спорту, култури уопште. А онда уводе санкције, ускраћујући достојним кандидатима право да учествују на такмичењима и покажу се, представљајући своју земљу. Тако су руске спортисте плански ограничавали почев од 2014. године – сви памте допинг скандал на Олимпијади и мноштво неоснованих оптужби. Од 2022. године спортистима из Русије потпуно је ускраћено учешће због специјалне операције у Украјини. То је изазвало не само покушаје да се призове здрав разум у МОК (за сада безуспешно), већ и покушаје да се ухвати сопствени „хајп“. Ситуацију је искористио и председник Међународне федерације скијања и сноуборда (FIS), Јохан Елијаш, који је током предизборне кампање у МОК-у одлучио да себе представи као одважног и храброг реформатора, иако FIS (под притиском скандинавских земаља попут Финске и Норвешке – врло јаких у зимским спортовима) и даље остаје једна од најконзервативнијих федерација по питању учешћа Руса на такмичењима. Док су се за место председника МОК-а „борили“ бројни кандидати, међу њима и сам Елијаш, он је дао следећу изјаву:
– Ниједан спортиста не може да бира где је рођен. Спортисти не смеју бити коришћени у политичке сврхе, – рекао је тада Елијаш.
Али на овој предизборној фрази са дозом „хајпа“ све се, авај, и завршило – као и поверење у изјаве FIS-а.
Дволична реторика
Јун 2025. Избори у МОК-у су прошли – организацију је преузела Кирсти Ковентри, трка је завршена. Из FIS-а стиже нова изјава – не о учешћу руских спортиста, већ о томе да Међународна федерација скијања и сноуборда неће разматрати могућност њиховог повратка на предстојећем конгресу. Да би се то питање уврстило у дневни ред, било је потребно хитно већинство гласова – кога није било.
До почетка Зимских олимпијских игара у Италији 2026. године остало је мало времена, али изгледи за учешће руских атлета врло су магловити. Иако је Кирсти Ковентри изјављивала да ће МОК, вероватно, дозволити Русима да учествују на Играма, али у истом статусу као у Паризу – дакле, као неутрални. Ове одлуке биће донете у септембру и децембру ове године.
Тако испада да чак и после гласне фебруарске предизборне изјаве у МОК-у о допуштању Руса и Белоруса на Олимпијади у Милану и Кортини д’Ампецо, спортисти поменутих земаља мораће с уздахом да оставе заставе својих држава и изваде нешто „неутралније“, што Запад толико воли.
Тако и каже Елијаш: „Спортисти нису одговорни за то где су рођени. Али у овим питањима важно је сачувати неутралитет“.
Штета што неутралитет не успева да се сачува у обећањима датим ради политичких поена пред изборе за високу функцију.
