Прочитај ми чланакДок поједини медији покушавају да наметну слику ректора Владaна Ђокића као наводног опонента Вучићу и симболичног носиоца студентске побуне, документи и сведочења говоре супротно, Ђокић је годинама био део система, са низом афера и незаконитости иза себе. Редакцији Србин инфо је достављен допис упућен Сенату и Савету Универзитета у Београду у којем се указује да је ректор Владaн Ђокић подржао противзаконит избор Бранка Стајића за декана Шумарског факултета, 2021. године. Избор је изведен супротно Статуту Универзитета, али реакције надлежних тела није било. Допис Ректорату, упутио је тадашњи проректор, проф. др Ратко Ристић.
Аутор дописа упозорава да је на седници Савета дошло до грубог кршења Статута Шумарског факултета и закона, јер је кандидат за декана проф. Стајић већ раније (10.09.2021) није добио довољан број гласова, па није постојао правни основ да се о њему поново гласа. То су потврдили и омбудсман Универзитета у Београду и секретар Шумарског факултета својим мишљењима.
Упркос томе, поједини чланови Савета, посебно они именовани од стране оснивача, инсистирали су да се поново гласа, иако им је било речено да је то противзаконито. Тако је донета одлука о преписивању претходне одлуке од 10.09.2021, чиме је направљен преседан који подрива правну сигурност, нарушава углед факултета и универзитета, и представља директно игнорисање правних аката и стручних мишљења.
Аутор закључује да се ради о незаконитом избору управе Шумарског факултета, да је нарушена аутономија универзитета, и да се оваквим понашањем отвара простор за даље незаконите одлуке. Упозорава да се интегритет Универзитета доводи у питање и захтева да се поступак избора декана поништи и понови од почетка, у складу са Статутом.
Прича се међу људима, који су имали прилику да сарађују са Ђокићем, да је у оваквим случајевима имао обичај да каже: „Да не таласамо…“ – чиме се фактички указује да је Ђокић итекако био свестан незаконитости, али да их је прећуткивао ради „мира у кући“. Подсећамо као и увек јавност, да је и сам избор Ректора на то место, прилично упитан када је у питању воља академске заједнице, јер није имао већину гласова исте, али је уз помоћ Шарчевића и везама са СНС, успео да издејствује већину (о начину смо већ писали у претходним текстовима.)
Бранко Стајић је јавности познат као један од декана који су пред изборе 2023. јавно подржали председника Александра Вучића.
Додатно, његово име се доводи у везу са криминалним круговима, брат од стрица, Немања Стајић, бивши градски секретар, ухапшен је због милионских крађа у поступцима легализације.
Ту је још једна интересантна фигура, за коју би јавност требало да буде обавештена. Наиме, решењем Владе Републике Србије („Службени гласник РС“, бр. 95/21 од 01. 10. 2021. године), за једног од чланова Савета Шумарског факултета Универзитета у Београду из реда оснивача, који су гласали за Бранка Стајића, именован је Драган Филиповић, руководилац Школске управе Београд при Министарству просвете, који себе у јавности представља као „начелника“.
Филиповић потиче из Врања, а након завршених основних студија пејзажне архитектуре запослио се као наставник предмета из области хортикултуре у ПКБ школи у Београду, где је од 2014. до 2019. године обављао дужност директора. Потом је, на „јавном“ конкурсу, на којем је био једини пријављени кандидат, изабран у звање вишег саветника, положај који иначе ретко ко стиче до пензије у органима државне управе.
У јавности је постао познат по априлу ове године, када је, док је Скупштина града Београда именовала „лојалисте“ за чланове школских одбора, а наставници одржавали зборове и протесте испред седишта Школске управе Београд захтевајући његову смену,Филиповић боравио у Барселони са својом формалном супругом Биљаном, вишим научним сарадником Института „Синиша Станковић“.
Кадрови блиски власти добијају кључне позиције у телима факултета и универзитета, где својим гласовима обезбеђују избор подобних, а не законитих и стручних решења.
Овај случај показује како Универзитет, уместо да буде бастион аутономије и законитости, постаје полигон за политичка постављења и заштиту интереса владајуће странке.
Сада, исти тај Ђокић, који је годинама био једна од полуга режима у рушењу аутономије универзитета, преко медија се гура у улогу опозиционара и мученика. Истина је да он и слични њему нису жртве система, већ његови градитељи и саучесници.
Право питање гласи: да ли ћемо дозволити да они који су годинама служили режиму сада буду представљени као лидери студентске борбе?
