Прочитај ми чланак

Нада Гладовић: Разоружавање грађана и парада силе, Београд као војни логор

0

Министарство здравља упутило је свим здравственим установама, укључујући приватне клинике, налог да се до краја године обустави издавање лекарских уверења о психофизичкој способности за држање и ношење оружја. Формално образложење ослања се на владин мораторијум који се односи на нове захтеве за набавку и регистрацију, али у пракси блокира и продужење већ постојећих дозвола.

То значи да сви власници оружја којима дозволе истичу у наредним месецима неће моћи да их обнове, већ ће по сили закона морати да оружје предају полицији. Правници упозоравају да је оваква одлука у директној супротности са Законом о оружју и муницији, јер административним актом суспендује законске процедуре и укида стечена права грађана.

Док се грађани разоружавају, Београд је претворен у војни логор. Две недеље пред најављену параду, у престоницу су концентрисане тенковске јединице, војни камиони и хеликоптери. Уместо слике мира и поверења, добијамо сцену у којој се сва војна сила демонстрира у центру града.

Истовремено, према информацијама које преносе студенти, у простору познатом као „Ћациленд“ налази се значајна количина наоружања у рукама криминалних група блиских власти. Тај контраст, разоружавање поштених грађана и истовремено толерисање наоружавања партијских лојалиста, изазива дубоку сумњу у намере режима.

Косово и Метохија: изгубљене институције, народ под притиском

Док у Београду тенкови пролазе улицама, на Косову и Метохији Срби пролазе кроз праву голготу. Све институције које су представљале упориште државе Србије на КиМ, од здравства и школства до правосуђа и полиције – практично су укинуте или интегрисане у систем Приштине.

Према најновијим информацијама, Срби који живе јужно од Ибра, уколико напусте Косово и пређу административни прелаз до првог суседног места у Србији, при повратку морају да се јаве полицијским органима и пријаве боравак. Такав третман сведочи о готово потпуном губитку суверенитета Србије на својој територији и о положају локалних Срба који из дана у дан живе у условима правне и безбедносне несигурности.

„Аутоокупација“ уместо одбране

Све ово упућује на закључак да власт више страхује од сопствених грађана него од било ког спољног непријатеља. Уместо да се држава бори за своје институције и свој народ на Косову и Метохији, у престоници концентрише војску и разоружава сопствено становништво.

Критичари овај процес описују као „аутоокупацију“, ситуацију у којој држава уместо да брани границе, усмерава своју силу ка сопственим грађанима, остављајући најхрабрије Србе на КиМ на милост и немилост.

Комбинација разоружавања грађана, демонстрације војне силе у Београду и све тежег положаја Срба на Косову и Метохији гради слику друштва које је изгубило ослонац у праву и институцијама. Уместо да држава буде гарант сигурности, постаје извор страха и несигурности, што оставља питање: да ли је Србија у процесу систематске „аутоокупације“?