Министар за јавна улагања Дарко Глишић изјавио је данас на ТВ Пинк да ће опозиционе странке које не одступе од студената у блокади „бити угашене“ и „нестати са политичке сцене“. Како је рекао, посебно је критиковао Демократску странку, оценивши да ће убрзо нестати те да ће је водити последњи председник. Глишићеве речи су оштре и директне, опозицију је описао као „зло“ чије ће деловање блокаде наводно „угасити“.
Глишићеве речи да ће се „партије угасити“ звуче као политичка анатема, а не као демократска полемика. Уместо да се изборно надмећу, функционери СНС-а наступају као да држава има моћ да одређује ко сме, а ко не сме постојати на политичкој сцени. То је опасан сигнал, да се легитимне политичке активности доводе у раван „угашивања“ и „закључавања просторија“.
Глишић није први који користи овакву реторику. У последњим месецима студенстких протеста чули смо:
-
Вучићево вређање блокада као „секташтва“
-
Пинкове и информеровске кампање о „плаћеницима и издајницима“
-
Министарске тврдње да „иза студената стоје стране службе“.
Све ово ствара климу где је протест, уставом гарантовано право, представљен као кривично дело, а опозиција као непријатељ државе.
У демократском поретку, опозиционе странке треба да буду конкуренција на изборима, а студенти и грађани коректив власти. Када власт своје противнике проглашава „угашеним“ или „непостојећим“, то је корак ка једнопартијском систему. Историјска искуства показују да такав тон обично претходи појачаној репресији, било полицијској, било медијској.







