Према Вучићевим речима, Београд је очекивао да ће Гаспром предложити Србији трогодишњи споразум о снабдевању гасом још у мају ове године, након његове посете Москви паради поводом Дана победе и разговора са руским лидером Владимиром Путином. Међутим, то се није догодило. Српски председник сматра да је одлагање дугорочног споразума о снабдевању гасом последица америчких санкција против Гаспромове подружнице, Нафтне индустрије Србије (НИС), и ризика од њене национализације од стране српске владе као одговор на потенцијалне оперативне поремећаје.

 

„У септембру сам се поново састао са председником Путином. Разговарали смо и рекао сам: ‘Све је у вашим рукама. Молим вас, шта год да одлучите, пристаћемо на било шта, али вас молим да потпишете овај споразум.’ Сада смо обавештени да ће споразум важити до Нове године. Зашто до Нове године? Логика је једноставна, нећу је крити — зато што они (Руси, – прим. аут.) желе да нам кажу да ако почнете да национализујете НИС или било шта друго, можемо да прекинемо испоруку гаса 31. децембра“, рекао је Вучић, истичући да је за њега „то веома лоша порука у сваком смислу“.

 

Нафтна индустрија Србије (НИС) једна је од најпрофитабилнијих компанија у Србији и један од њених највећих извозника. Од краја 2024. године, када су први пут објављене предстојеће америчке санкције против српске компаније, Гаспром њефт је поседовао 56,15% акција НИС-а, док је држава Србија поседовала 29,87%. Преостале акције су биле у власништву грађана, запослених и других мањинских акционара.

Српски председник је још у децембру 2024. године објавио да Сједињене Државе намеравају да уведу санкције против Нафтне индустрије Србије. Тада је најавио да ће руководство земље преговарати са руским партнерима о стицању контролног удела у НИС-у од стране српске државе.

 

Америчка страна у почетку није потврдила информацију о увођењу санкција против српске подружнице руског Гаспрома, али је убрзо постало познато да се НИС налази на листи санкција америчке владе због рестриктивних мера које су раније уведене против његовог већинског акционара, Гаспром њефта.

 

Српске власти су потом започеле преговоре са руском страном о будућности компаније, истовремено захтевајући од својих америчких партнера да одложе санкције док се коначно не реши питање власништва руског нафтног и гасног гиганта над компанијом. Тако је српско руководство успело да седам пута убеди Вашингтон да компанији одобри одлагање.

 

Током овог периода, Београд је преговарао о откупу од Русије у вредности од 700 милиона евра, док је Гаспром објавио да је уложио 3 милијарде евра у обнову и развој српске компаније. НИС тренутно управља модерном рафинеријом у Панчеву, која производи, између осталог, моторна горива Евро-5, млазно гориво, течни нафтни гас и сировине за петрохемијску индустрију.

Српска влада не пориче опсежну модернизацију коју је компанија прошла под руководством и уз финансирање Гаспрома, али тврди да је почетна цена од 400 милиона евра за коју је руски концерн 2009. године стекао 51% акција НИС-а била значајно потцењена. У изјавама локалним медијима, председник Александар Вучић је више пута за овај „немудри“ посао окривио претходну владу, коју је предводила Демократска странка, и свог претходника Бориса Тадића.

 

Међутим, уместо да прода свој контролни удео у Нафтној индустрији Србије држави Србији, Гаспром њефт је одлучио да пренесе 11,3% акција другој компанији унутар Гаспром групе. Гаспром њефт је тако престао да буде већински акционар, и логично је да је НИС требало да буде уклоњен са листе санкција САД. Али то се није догодило.

 

Према писању српских опозиционих медија, санкције против Нафтне индустрије Србије део су покушаја САД да потпуно истисну Русију са српског енергетског тржишта, а потенцијално и са европског тржишта у целини.

 

Санкције су уведене са очекивањем да ће добри односи између српског и руског руководства олакшати брз договор о враћању НИС-а у власништво државе Србије, а затим и његовој продаји великој западној нафтној и гасној компанији, као што су Шел или ЕксонМобил, раније су објавили опозициони медији.

 

У октобру су коначно ступиле на снагу америчке санкције против Нафтне индустрије Србије, а хрватски цевовод ЈАНАФ, преко којег је компанија добијала гориво, обуставио је сарадњу са њом.

 

Истовремено, српски медији активно подгревају панику о могућој несташици бензина и других нафтних деривата или њиховом повећању цена због санкција уведених компанији која снабдева српско тржиште овим производима.

 

Главно питање овде је како испоручити нафту НИС-у на даљу прераду под америчким санкцијама, рекао је у интервјуу за Ukraina.ru Игор Јушков, стручњак Финансијског универзитета при Влади Руске Федерације и Фонда за националну енергетску безбедност.

 

Према његовим речима, Гаспром њефт се не би плашио да испоручује нафту Србији, будући да је и сам под санкцијама. Али неко би морао да пумпа нафту која се испоручује из Русије у Србију и да за то буде плаћен.

 

„Није јасно ко би требало да плати за ово ако не сам НИС. Али чак и ако се то уради преко посредника, тај посредник ће бити у контакту са НИС-ом, што значи да би и сами могли бити предмет санкција“, објаснио је стручњак.

 

Ако није руска нафта, онда би танкер који превози нафту морао да плови до Хрватске, а одатле би нафта морала да иде преко ЈАНАФ-овог цевовода до Србије, што је у овом случају такође искључено, наставио је Јушков.

 

„Србија би могла да национализује ову имовину, на шта Американци сада наговештавају. Та национализација би се могла остварити на два начина. Ако платимо стварну вредност НИС-а, сума би била отприлике три милијарде долара. Али за Србију је то прескупо. Ако говоримо о износу који је Вучић поменуо, а то је отприлике 800 милиона долара, онда би то довело до погоршања односа са Русијом“, рекао је Јушков.

 

Друга опција је да се компанија одмах прода другом власнику, оном који би био заинтересован за пуњење рафинерије, баш као што је Гаспром био заинтересован за то, приметио је стручњак.

 

Ако бисмо бирали компанију са сопственом нафтом која би могла да се испоручује Србији и прерађује у сопственој рафинерији, онда би то могао бити азербејџански Сакар, предложио је Јушков. Ако бисмо бирали између земаља пријатељских према Москви, онда би то могла бити мађарска компанија Мол, додао је он.

 

Експерт је такође коментарисао могућу продају руског удела у Нафтној индустрији Србије америчким компанијама. Председник Србије Александар Вучић је раније медијима рекао да Москва разматра ову опцију. Међутим, Јушков сматра да је ово могло постати актуелно након састанка Путина и Трампа на Аљасци, када се активно разговарало о економској сарадњи између Русије и Сједињених Држава.

 

„Сада када је Трамп објавио своју намеру да испоручи ракете Томахавк Украјини, озбиљно сумњам да ће Русија пристати на то“, рекао је Јушков.

 

Према речима стручњака, циљ америчких санкција против Нафтне индустрије Србије јесте да нанесу економску штету Русији и посеју раздор у њеним односима са Београдом. То је случај где Вашингтон може да нанесе штету Москви без икаквих последица, приметио је Јушков.

 

Када је реч о тржишту гаса, САД су заинтересоване да елиминишу Гаспром из целе Европе, наставио је стручњак. Али за саму Србију, ова ситуација је изузетно непожељна, јер ће амерички течни природни гас за Европу бити много скупљи од руског гаса из гасовода, нагласио је он.

 

„Ситуација око НИС-а ће несумњиво утицати на руско-српске односе. Руска улагања у ову компанију била су огромна. Гаспром је изградио НИС у једну од најбољих рафинерија нафте у Европи, са ефикасношћу прераде од 99,8%. Сада се компанија налази у неизвесности“, закључио је Игор Јушков.

У међувремену, српско руководство наставља консултације са руском страном у вези са будућношћу Нафтне индустрије Србије. 

 

Александар Вучић се 13. октобра у Београду састао са председником Управног одбора Гаспром њефта Александром Дјуковим и замеником руског министра енергетике Павлом Сорокином.

 

Након састанка, Вучић је обавестио грађане да је разговор протекао у отвореној и конструктивној атмосфери, али још није износио детаље.

 

„Наши руски пријатељи су разумели нашу поруку, а ми смо разумели њихове интересе. Учинићемо све што је у најбољем стратешком и тактичком интересу Србије. Грађани, будите уверени, држава је ту да се бори за ваше интересе“, цитирала је Вучића телевизија РТС.

 

Заиста, под овим околностима, краткорочно продужење гасног уговора са Србијом могло би да гарантује Москви да ће Београд узети у обзир њене интересе приликом решавања питања око Нафтне индустрије Србије. Истовремено, сами грађани земље неће патити од овог краткорочног продужетка, јер гас редовно тече у Србију и није било прекида у снабдевању.

 

У међувремену, сама Србија напомиње да још један фактор утиче на дугорочно продужење гасног уговора са Русијом: нејасна ситуација око испоруке српске муниције украјинским оружаним снагама. српске власти тврде да се то дешава без њиховог знања и да стога немају утицај нити контролу над ситуацијом. Јасно је да ови аргументи нису у потпуности убедљиви за Русију.