Док студенте који се боре за истину, правду и достојанство назива „пи*улицама“, „битангама“ и „издајницима“, Александар Вучић данас нежно, готово церемонијално, љуби руку Урсули фон дер Лајен, жени која оличава све оно против чега је народ у овој земљи устао. Они који му сметају су млади Срби, а они којима се клања су чиновници Брисела, пред којима пада ничице као вазал који моли да му се продужи рок трајања на власти.

Ти исти студенти које назива погрдним именима, већ месецима пешаче, протестују и гладују за ову земљу. Они су Србију поново учинили живом и часном. Док они стоје на киши и ветру, председник с букетом у руци дочекаје колонијалну управницу Европе.

Када је Урсула у питању, Вучић је „господин европејац“, срдачан, насмејан, спреман да слуша и клима главом. Када су у питању Срби, његови грађани, постаје бахат, насилан, хистеричан.

Своје младе назива издајницима, а туђе господаре „драгим пријатељима“.

Није то дипломатски протокол, то је симболичко сагињање.

Сваки поклон, сваки осмех, свака реч „захвалности“ Урсули фон дер Лајен, један је шамар више онима који у овој земљи живе од рада својих руку и боре се да остану своји на своме.

Србија не треба да гледа како њен председник носи букет окупаторки, него да гледа у студенте који носе барјак слободе.

Извор: Србин инфо

Ознаке: Вучић, европејци, студенти, Урсула фон дер Лајен