Прочитај ми чланакМеђународни монетарни фонд (ММФ) предвиђа значајно успоравање привредног раста Србије у 2025. години, уз прогнозе које је сврставају у доњи део табеле у поређењу са већином држава насталих на територији некадашње Југославије.
У свом октобарском извештају „Светски економски изгледи“, ММФ за Србију пројектује раст бруто домаћег производа (БДП) од 2,4 одсто у 2025. години, што је значајно успоравање у односу на 3,9 одсто из 2024. године.
поређење са еx-YУ простором
Пројектовани раст од 2,4 одсто нижи је од оног за Црну Гору (3,2 одсто), Хрватску (3,1 одсто) и Северну Македонију (3 одсто).
Србија се тако налази на истом нивоу као Босна и Херцеговина, док једино Словенија у овом поређењу бележи спорији раст, са пројектованом стопом од 1,1 одсто, али уз далеко виши ниво развијености.
Када је реч о инфлацији, Србија са прогнозираних 4,6 одсто за 2025. има вишу стопу од свих осталих бивших југословенских република, укључујући Црну Гору (4,1 одсто), Хрватску (4,4 одсто), Босну и Херцеговину и Северну Македонију (обе 3,5 одсто), те Словенију (2,5 одсто).
На самом смо врху и уколико се овој групацији одузму Словенија и Хрватска а дода Албанија – што значи да посматрамо државе Западног Балкана.
Пројекција за Србију од 4,6 одсто не само да је највиша у том региону, већ је и за 0,5 процентних поена виша од следеће на листи, Црне Горе, и више него двоструко виша од пројектоване стопе за Албанију (2,3 одсто).
Србија и „европа у развоју“
У ширем регионалном контексту, који обухвата и Албанију, Румунију и Бугарску, прогноза раста Србије од 2,4 одсто нижа је од предвиђеног за Албанију (3,4 одсто) и Бугарску (3,0 одсто), али је виша од оне за Румунију (1 одсто).
Занимљиво је да, упркос томе што је раст Србије испод регионалног просека, он је изнад просека категорије у коју је сврстава ММФ. Наиме, за групу „Европа у развоју“ (Емергинг анд Девелопинг Еуропе), којој припада и Србија, просечан раст у 2025. години пројектован је на свега 1,8 одсто.
Просечна инфлација у овој групи земаља износи високих 13,5 одсто, што значи да је Србија са 4,6 одсто знатно испод просека категорије којој припада.
Ипак, наш дефицит текућег рачуна од 5,3 одсто БДП-а знатно је већи терет у односу на просек групе, који износи 1,1 одсто.
Глобални ризици и препоруке Фонда
Ове пројекције долазе у контексту глобалних ризика које ММФ идентификује као „продужену неизвесност политика, шокове у понуди радне снаге и фискалне рањивости“.
У таквом окружењу, Фонд препоручује спровођење „кредибилних, предвидивих и одрживих економских политика“ као кључних за враћање поверења. За све земље, па тако и за Србију, сугерише се обнављање фискалних резерви и осигурање одрживости јавног дуга.
У Вашингтону је, иначе, у току Годишња скупштина ММФ и Групација Светске банке, којој присуствује гувернерка НБС Јоргованка Табаковић а од данас и министар финансија Синиша Мали.
