Прочитај ми чланак

РХМЗ: Ово ће бити најхладнија зима у последњих 20 година, ускоро ће завејати

0

Према најавама Републичког хидрометеоролошког завода, очекује нас оштра и најхладнија зима у последњих 20 година.

Михољско лето, најављено од истог РХМЗ-а за период друге декаде октобра, изостало је судећи по ниским температурама од септембра, а са максималних 20 степени налазимо се у периоду такозване Михољске јесени.

Како најављују из Републичког хидрометеоролошког завода, након променљиве јесени чека нас најхладнија у последњих 20 година.

– До краја недеље имаћемо хладније ударе, а постоји могућност да у Београду падне и мања количина кише. Исто важи и за југ, тако да нема бојазни од обилних падавина, једино на планинским подручјима постоји могућност за краткотрајну појаву снега – наводе они.

Следеће недеље очекује нас разведравање и пораст температуре, али то није Михољско лето.

– Следи и пораст температуре који ће трајати до краја октобра или негде до 6. новембра. Могуће је да ће максималне температуре у појединим данима прећи 20 степени, односно између 20 и 25 степени у неким данима, али није Михољско лето ако један дан скочи температура изнад просека. Можемо очекивати и краткотрајну кишу – истичу.

О томе да ли ће ове године бити зима са више снега него иначе, из РХМЗ откривају:

– Варијанта хладније зиме понавља се једном у 10 до 12 година, а да будемо прецизнији, сваке 21. или 22. године. Ова зима, као и наредна, управо су 21. и 22. Велика је вероватноћа да ће се јавити хладнија зима, али не цела, већ један хладнији месец – израчунали су метеролози.

Први снег у градовима већ у новембру

Метеоролог Иван Ристић сматра да ће ова година бити знатно динамичнија у односу на претходне.

– Очекује се повећан број циклона и продора хладних ваздуха са севера, што потврђују и дугорочни метеоролошки модели. Што се тиче снега, први снежни покривач у Београду можемо очекивати крајем новембра, што је у складу са праксом из пре 80-их година и раних 2000-их, када је снег обично падао почетком тог месеца. Након дужег периода без таквих појава, чини се да се та традиција полако враћа – истиче Ристић.