Много је ружних коментара по порталима, написаних од стране излапелих, огорчених и покварених матораца на децу из Новог Пазара која су кренула да пешаче 16 дана до Новог Сада. Ускоро ће кренути и друга деца из осталих крајева Србије.
Не мора свако да се одушевљава, нити да им пружа подршку, али бар би могли да осете стид и срамоту због својих речи и поступака и бар мало понос што ова земља још има такву децу. Али не… ни то нису у стању. Не могу да осете ни срам, ни стид, ни ту најосновнију људску топлину. Као да им је душа окамењена.
Не знам шта да кажем на све то.
Много је поквареног, злобног и отуђеног народа у овој нашој држави. Много…….
Какав је то мрак ушао у људе, да је многима који имају и своју децу и унуке дражи политичар од детета, било свог, било туђег!?
Шта је то лоше што раде та деца?
Шта је то толико страшно у њиховој жељи да пешаче, да покажу своје мишљење, да кажу да желе бољу и праведнију земљу? Који је њихов грех?
Нека ми неко од тих бестидника и бесрамника објасни?!
Ако неко у тим младим очима не види искреност, храброст и доброту, онда је изгубио и очи и срце.
И нека знају сви ти који их вређају: та деца су боља, већа и вреднија од свих ваших празних речи и покварених душа.
Она су оно најлепше и највредније што ова земља има.
И управо због такве деце, ова земља још увек има наду да опстане.
Свакa власт, па и ова, плаши се слободоумних људи….оних који мисле својом главом, који имају кичму, став и морал. Плаши се људи слободног духа, оних који не пристају да ћуте, да савију кичму, да се продају за шаку лажи или мрвицу интереса.
Јер, свакa власт више воли послушне, зомбиране, необразоване и поткупљиве људе ….једном речју, „корисне идиоте“. Са њима се лако влада и њима се лако манипулише. Они не питају, не сумњају, не мисле. Њих стрпаш ко стоку у аутобусе и возаш где хоћеш.
Зато су за њих студенти и ђаци „терористи“ и „издајници“. А да вас питам кога су то тачно издали? Кога терорисали? Једино што су „урадили“ јесте да су нас пробудили. Пробудили су у нама најлепше емоције, пробудили веру да још има наде, да још има поштења, снаге и храбрости у овом народу.
Они су нас извукли из вишедеценијског сна, охрабрили нас да устанемо и кажемо НЕ.
НЕ корупцији.
НЕ лажима.
НЕ манипулацији.
НЕ криминалу.
НЕ свему ономе што нас је годинама уништавало као народ.
Ови млади људи немају намеру да се баве политиком и не морају. Њихово дело је чистије и узвишеније од сваке политике. Они су нам показали шта значи бити слободан човек.
Хвала овој генерацији храбрих младића и девојака што су нас подсетили шта је то СЛОБОДА.
На нама је да се променимо свако појединачно, на боље наравно. И у томе је права вредност овог студентског бунта.
А ко то не види и не осећа тај је, нажалост, заувек изгубљен у времену.







