Прочитај ми чланакЕвропски парламент данас ће у Стразбуру расправљати о предлогу резолуције о Србији којом се подсећа да је прошло скоро годину дана од пада надстрешнице у Новом Саду када је погинуло 16 особа.
У никад оштријој резолуцији, коју су потписале све посланичке групе, захтева се одговорност за терор полиције над студентима и захтева расписивање избора, тражи одговорност са Марка Кричка, одговорност за Горана Весића и Томислава Момировића за крађу на изградњи пруге. Такође, позивају земље учеснице ЕКСПО-а да размотре своје учешће због корупције, али и да се уклони Ћациленд.
Преносимо комплетну резолуцију Европског парламента, која се неће свидети Александру Вучићу:
1. Обележава, годину дана након трагедије, 16 жртава које су изгубиле животе и оне које су повређене након урушавања надстрешнице железничке станице у Новом Саду првог новембра две хиљаде двадесет и четврте ; понавља своје позиве на потпуне и транспарентне правне поступке након истраге надлежних органа, како би одговорни били приведени правди, у складу са владавином права; позива на независно техничко испитивање структурног квара, свеобухватан преглед грађевинских дозвола и процедура надзора, као и потпуну процену могуће корупције или немара; апелује на српске власти да породицама жртава гарантују ефикасан приступ правди и адекватну накнаду; наглашава потребу да се шире испита у којој мери је корупција довела до снижавања безбедносних стандарда и допринела овој трагедији.
2. Подржава право српских студената и грађана на мирне протесте, позивајући на одговорност и демократске реформе непосредно повезане са владавином права, што ЕУ очекује од Србије; наглашава значај грађанске храбрости, посвећености ненасиљу и ангажовања младих за напредак Србије на европском путу; примећује да су српски студенти ушли у ужи избор за Награду Сахаров за слободу мисли две десет хиљаде и пете; подржава истинске покушаје дијалога о томе како влада може да испуни студентске захтеве; изражава дубоку забринутост што ситуација у Србији остаје оптерећена тензијама и поларизацијом које лако могу довести до насиља, што је директна последица говора мржње, промовисања насиља, кампања клеветања против противника и антиЕУ/проруске пропаганде коју нашироко шире медији под контролом владе, али и државни званичници, као и грубог неуспеха званичне стране да се суочи и разрачуна с прошлошћу; позива све политичке и друштвене актере у Србији да се уздрже од такве реторике и допринесу неговању климе међусобног поштовања, демократског дијалога и деескалације (ЕПП СИ мод); позива владу да промовише инклузивно политичко учешће и гарантује једнак приступ медијима за све политичке партије и кандидате; наглашава важност деполаризације јавног дискурса и неговања политичке културе засноване на толеранцији, компромису и поштовању демократских институција; позива цивилно друштво, медије и образовне институције да играју активну улогу у премошћавању друштвених подела и јачању демократске отпорности.
3. Најоштрије осуђује талас насиља под утицајем државе, застрашивања и неселективних хапшења против мирних демонстраната, новинара, организација цивилног друштва и представника опозиције у Србији; осуђује кампање клеветања, медијско застрашивање и злоупотребу личних података за дискредитовање демонстраната и позива српске власти да обезбеде слободу медија; позива високе званичнике да окончају запаљиву реторику која подстиче непријатељство или насиље; осуђује употребу незаконитог надзора, као што су Пегасус, Селебрите, Нови Спy, против демонстраната; изражава посебну забринутост због употребе уређаја за дуги домет (ЛРАД) и интензивне употребе сузавца против цивила; позива на усвајање и спровођење јасних протокола о законитим технологијама за контролу масе и независних механизама надзора; позива српску владу да у потпуности гарантује и поштује право људи на окупљање и слободу изражавања у складу са Уставом Србије, Универзалном декларацијом о људским правима и Европском конвенцијом о људским правима; даље осуђује све облике говора мржње и подстицања мржње, нарочито против националних мањина.
4. Држи српско руководство политички одговорним за ескалацију репресије, нормализацију насиља и слабљење демократских институција; изражава жаљење због чињенице да највиши државни званичници активно шире теорије завере да је урушавање надстрешнице било чин саботаже или терористички напад; забринута је због изостанка реакције државних институција, укључујући органе гоњења и правосуђе, да побију те неосноване тврдње.
5. Упозорава на злоупотребу кривичног права ради сузбијања грађанског учешћа; наглашава да измене Кривичног законика, Законика о кривичном поступку и Закона о малолетним учиниоцима не смеју резултирати криминализацијом мирног понашања или ненасилних облика протеста; подсећа да је пропорционална примена кривичних санкција камен темељац владавине права и обавеза Србије према Европској конвенцији о људским правима.
6. Забринута је због незаконитих хапшења уочи протеста 15. марта и 28. јуна 2025, којима су претходила процуривања снимака разговора осумњичених објављених у провладиним медијима; примећује да је на тим основама ухапшено више политичких активиста и чланова Покрета слободних грађана и да су неки и даље у кућном притвору или у егзилу; позива на њихово хитно пуштање.
7. Позива на хитне, непристрасне и транспарентне истраге свих навода о непотребној и непропорционалној употреби силе, самовољним хапшењима, задржавањима, тортури, сексуализованом насиљу над притворенима, политички мотивисаним гоњењима и другим тешким кршењима људских права, укључујући пљување и пребијање везаних притвореника, вербално понижавање и претње смрћу; позива власти да темељно испитају наводе да ови прекршаји потичу од високорангираних функционера ЈЗО, посебно њеног команданта Марка Кричака; понавља да такве радње могу представљати нехумано и понижавајуће поступање забрањено међународним правом и полицијским протоколима.
8. Прима к знању оставку премијера Вучевића, коју је Народна скупштина потврдила 19. марта 2025, и накнадно именовање нове владе на челу са Ђуром Мацутом, 16. априла две хиљаде и двадесет пете.
9. Примећује хапшења у августу две хиљаде и двадесет пете и накнадно пуштање бивших министара Томислава Момировића и Горана Весића под оптужбама за злоупотребу службеног положаја и сумњу да су оштетили буџет Србије за најмање 115 милиона америчких долара у вези са реконструкцијом мађарско-српске железничке пруге, укључујући урушену железничку станицу Нови Сад; дубоко жали због опструкције правде у позивању на одговорност оних одговорних за урушавање надстрешнице и осуђује кампање блаћења на провладиним каналима против судија и тужилаца који раде на спровођењу владавине права.
10. Најоштрије осуђује одмазду владе против запослених у секторима образовања и културе због подршке протестима, укључујући отказе, смањење плата, повлачење финансирања за јавне универзитете и присуство полиције у универзитетским зградама.
11. Позива српске власти да одмах обнове финансирање универзитета; позива надлежне институције да обезбеде несметано учешће академске и истраживачке заједнице у пројектима које финансира Европска унија.
12. Осуђује поступке чланова владајуће странке у организовању нелегалног кампа у Пионирском парку испред зграде Председништва и његово накнадно ширење на плато испред Народне скупштине; озбиљно је забринут због бројних извештаја да је владајућа странка мобилисала особе са криминалном прошлошћу у активностима контрапротеста, које нападају демонстранте пиротехником, додатно ескалирајући тензије, насиље и поларизацију у земљи; осуђује инциденте против припадника националних мањина, где су провладини медији користили етничке увреде да их таргетирају.
13. Осуђује произвољну употребу председничких помиловања за лица осуђена или процесуирана због насиља над студентима и другим грађанима који учествују у мирним протестима, сматрајући да такве радње представљају директно мешање у правду и озбиљно подривање владавине права.
14. Позива српске власти да омогуће безбедан повратак свих грађана који су напустили земљу услед политичке репресије, застрашивања или страха од прогона, и да гарантују њихову пуну заштиту и реинтеграцију у складу са законом и међународним обавезама Србије.
15. Најоштрије осуђује незаконита хапшења и протеривања држављана ЕУ који су давали изјаве у знак подршке протестујућим студентима, као и јавно објављивање личних података грађана ЕУ од стране осуђених ратних злочинаца; изражава забринутост због растућег броја случајева задржавања држављана ЕУ на границама Србије.
16. Осуђује у најјачим могућим изразима вербалне нападе највиших српских званичника на посланике Европског парламента након њиховог учешћа у студентским протестима или изјава; најистакнутији пример укључује напад председника Вучића на посланике из групе Зелени/ЕФА 5. септембра две хиљаде и двадесет пете
17. Осуђује отворено мешање Руске Федерације у српске протесте путем дезинформација њених званичника, укључујући Владимира Путина, тврдећи да је реч о „обојеној револуцији“ коју подржава Запад; одбацује све тврдње српских званичника и провладиних медија да су ЕУ и неке њене државе чланице биле укључене у организовање студентских протеста с циљем покретања „обојене револуције“; позива српске власти да предузму мере против такве злонамерне пропаганде у домаћим медијима, уместо да учествују у њеном ширењу; остаје забринут због присуства националистичких наратива у деловима протестног покрета; жали због континуиране употребе наратива као што су „Велика Србија“ и „Српски свет“, које су у прошлости промовисали поједини чланови српске владе; подсећа да таква реторика нема места у односима ЕУ–Србија и нарушава регионалну стабилност.
18. Са забринутошћу примећује да, паралелно са текућим протестима, влада изгледа преговара са власницима компаније Унитед Медиа како би се ови медији „ослабили“; упозорава да би, ако се потврди, то представљало озбиљан напад на већ угрожен медијски плурализам у Србији; позива Србију да се усклађује с политикама ЕУ у супротстављању страном мешању и кампањама дезинформисања.
19. Позива на одмахшњу и потпуну примену свих препорука ОЕБС/ОДИХР ИЕОМ како би се обезбедили слободни и поштени избори у Србији, посебно оних које се односе на независну ревизију бирачког списка, транспарентно и плуралистичко именовање чланова Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) и обезбеђивање фер и једнаког приступа времену на јавном сервису Радио телевизије Србије за све политичке актере.
20. Позива српске власти да спроведу свеобухватну, техничку, безбедносно усмерену и потпуно транспарентну инспекцију свих инфраструктурних објеката, укључујући дуж железничке пруге од Београда, преко Новог Сада, до границе с Мађарском, како би се осигурао њихов структурни интегритет, безбедност и усклађеност са међународним стандардима; апелује на српске власти да не пуштају у рад ниједан инфраструктурни објекат који нема потребне дозволе и сертификате за безбедну и несметану употребу, нарочито оне на међународним и регионално важним транспортним коридорима.
21. Охрабрује Србију да ојача сарадњу са ГРЕКОом (Група држава против корупције) и да у потпуности примени своје обавезе према УНКАКу; позива на већу транспарентност власништва и финансирања у јавним набавкама за инфраструктурне пројекте; наглашава да Србија мора да заштити еколошке стандарде и права локалних и националних мањинских заједница при одобравању таквих пројеката.
22. Позива Европску комисију и државе чланице да пажљиво прате спровођење реформи кроз процес приступања ЕУ и Реформску агенду усвојену у оквиру Инструмента за реформе и раст; признаје напредак Србије у појединим областима, укључујући економски раст, регионалну инфраструктурну повезаност и сарадњу с ЕУ у управљању миграцијама и енергетском безбедношћу; поздравља учешће Србије у пројектима финансираним од ЕУ у оквиру Плана раста за Западни Балкан и Зелене агенде; охрабрује Србију да настави реформе у складу са стандардима ЕУ и потврђује спремност ЕУ да подржи народ Србије у напорима ка демократској, просперитетној и европској будућности.
23. Подвлачи своју дугогодишњу посвећеност европској перспективи Србије и будућем чланству у Европској унији, уз јасно наглашавање да напредак у приступању зависи од пуног поштовања вредности Уније, истински мериторног процеса и поштовања демократије, владавине права и основних права, такозваних Копенхашких критеријума.
24. Понавља да преговори о приступању са Србијом треба да напредују само на основу мерљивог и одрживог напретка у фундаменталним областима, посебно владавине права, борбе против корупције и организованог криминала, независности правосуђа, слободе медија, реформе јавне управе, пуног усклађивања са ЗСБП ЕУ и санкција против Русије; подсећа да Србија остаје значајан изузетак на Западном Балкану када је реч о усклађивању са ЗСБП; наглашава да је прогресивно усклађивање са ЗСБП кључни захтев за све кандидате за чланство у ЕУ; позива српске власти да подстичу чињеницама засновану и отворену расправу о приступању ЕУ.
25. Поново изражава снажну подршку организацијама цивилног друштва, браниоцима људских права и независним активистима који раде на јачању демократије, владавине права и основних права; позива Комисију да обезбеди адекватно и доступно финансирање, као и ефикасне механизме заштите за актере цивилног друштва; осуђује сваки облик застрашивања, узнемиравања или административног притиска на НВО и активисте; наглашава виталну улогу цивилног друштва у промовисању транспарентности, праћењу демократских стандарда и позивању јавних власти на одговорност.
26. Подржава брзо упучивање ад хок мисије ЕУ у Србију, уз учешће Европског парламента, како би се на лицу места проценило стање демократије, текући протести, напади на демонстранте и репресија усмерена на студенте, академике, просветне раднике и запослене у јавном сектору.
27. Позива највише европске званичнике да се уздрже од неоснованих изјава које хвале реформске процесе у Србији; поздравља нови тон председнице Комисије током њене недавне посете Србији, који је веродостојнији у погледу дубоких проблема Србије и негативног учинка у погледу фундаменталних реформи; примећује најављени договор у вези са независном верификацијом бирачког списка и Саветом РЕМ-а, уз наглашавање да се напредак оцењује на основу спровођења реформи.
28. Позива Европску комисију да покрене иницијативу за циљане индивидуалне санкције против оних који су одговорни за озбиљна кршења закона и људских права у Србији у складу са Глобалним режимом санкција ЕУ за људска права.
29. Позива државе чланице ЕУ да појачају заштитне мере за угрожене особе, укључујући хитне визе и програме релокације; позива ЕУ и дипломатске мисије држава чланица да помно прате све текуће судске поступке повезане с протестима; позива државе чланице ЕУ да усвоје јединствен одговор на демократско назадовање Србије, укључујући разматрање циљаних санкција против појединаца одговорних за озбиљна кршења закона и људских права у Србији.
30. Позива све земље учеснице на предстојећој ЕXПО две хиљаде двадесет и седме. у Србији да узму у обзир озбиљне забринутости и доказе о широко распрострањеној корупцији повезаној с владајућим структурама, као и наводно непоштовање основних грађевинских стандарда и законских захтева у организацији и изградњи изложбе.
31. Налаже свом председнику да ову резолуцију проследи председнику Европског савета, Комисији, потпредседнику Комисије/Високом представнику за спољну политику и безбедност, владама и парламентима држава чланица, као и Председнику, Влади и Народној скупштини Србије, Канцеларији ОЕБС за демократске институције и људска права (ОДИХР), Парламентарној скупштини ОЕБС и Парламентарној скупштини Савета Европе.
ПРЕДЛОГ РЕЗОЛУЦИЈЕ о поларизацији и повећаној репресији у Србији, годину дана након трагедије у Новом Саду
19.10.2025 – ( 2025/2917(RSP) )
да се закључи расправа о изјавама Савета и Комисије
у складу са правилом 136(2) Пословника
Кетлин ван Бремпт, Начо Санчез Амор, Тонино Пикула
у име групе С&Д
Поступак: 2025/2917(RSP)
Фазе документовања на пленарној сесији
Изабрани документ:
Б10-0459/2025
Поднети текстови:
Б10-0459/2025
Дебате:
СЛ 21/10/2025 – 56
Гласови:
СЛ 22/10/2025 – 56
Усвојени текстови:
Б10‑0459/2025
Резолуција Европског парламента о поларизацији и повећаној репресији у Србији, годину дана након трагедије у Новом Саду
( 2025/2917(РСП) )
Европски парламент ,
– имајући у виду Уговор о Европској унији, а посебно чланове 2 и 6 истог,
– имајући у виду своје претходне резолуције о Србији, посебно ону од 8. фебруара две хиљаде двадесет и четврте о ситуацији у Србији након избора[1] , и од 7. маја две хиљаде и двадесет пете о извештајима Комисије о Србији за две хиљаде и двадесет и треће и две хиљаде двадесет и четврте годину[2] ,
– имајући у виду претходне изјаве ЕУ о Србији, посебно отворено писмо о Србији од 5. фебруара две хиљаде и двадесет пете године које је упутила комесарка за проширење Марта Кос,
– имајући у виду привремену меру од 29. априла две хиљаде и двадесет пете године коју је издао Европски суд за људска права којом се Србији налаже да се уздржи од употребе звучних уређаја за контролу масе,
– имајући у виду изјаве неколико специјалних известилаца УН од 4. августа две хиљаде и двадесет пете године у вези са репресивним мерама Владе Србије против студентског покрета,
– имајући у виду бројне извештаје и изјаве домаћих и међународних организација за људска права, независних медија и грађанских група које документују системске злоупотребе у Србији,
– имајући у виду Европску конвенцију о људским правима,
– имајући у виду Повељу о основним правима Европске уније,
– имајући у виду закључке Европског савета из децембра 2006. године, закључке Савета из марта 2020. године и закључке председништва Европског савета у Копенхагену од 21. до 22. јуна 1993. године, познате и као Копенхагенски критеријуми,
– имајући у виду статус земље кандидата за чланство у ЕУ, који је Србији додељен у марту 2012. године,
– имајући у виду Конвенцију Уједињених нација против корупције (UNCAC) од 31. октобра 2003. године, чија је Србија потписница,
– узимајући у обзир правило 136(2) свог Пословника,
А. будући да се 1. новембра две хиљаде двадесет и четврте године срушила реновирана бетонска надстрешница на железничкој станици Нови Сад, при чему је погинуло 16 људи; будући да је пројекат железничке станице Нови Сад био део брзе железничке пруге Београд-Будимпешта и да је спроведен у оквиру међувладиног споразума између Србије и Кине, ван оквира уобичајеног законодавног оквира ЕУ о јавним набавкама[3] ; будући да је извештај Комисије о Србији из две хиљаде двадесет и четврте године већ упозорио на заобилажење правила о јавним набавкама путем таквих споразума;
Б. будући да је урушавање надстрешнице изазвало невиђене протесте широм земље, предвођене студентима који захтевају одговорност, објављивање документације о реконструкцији железничке станице у Новом Саду, која није била јавно доступна, поштовање грађанских слобода, поделу власти, интегритет избора, слободу медија и крај системске корупције;
Ц. будући да је од фебруара до краја септембра две хиљаде и двадесет пете године одржано више од 10.700 протеста у више од 630 општина и 1.200 скупштина месних заједница, укључујући највеће демонстрације у историји Србије 15. марта две хиљаде и двадесет пете године и друге по величини 28. јуна две хиљаде и двадесет пете године;
Д. будући да су протести које је организовао студентски покрет били претежно мирни, са само неколико изолованих насилних инцидената током лета две хиљаде и двадесет пете године, којима је претходило насиље које су починиле присталице владајуће странке; будући да медији са блиским везама са владајућом странком неуморно покушавају да прикажу протесте као насилне, укључујући и коришћење лажних вести од марта две хиљаде и двадесет пете године;
Е. с обзиром на то да је било неколико случајева приказивања радикалних симбола и коришћења екстремно националистичке реторике током масовних протеста које је организовао студентски покрет; с обзиром на то да ови протести одражавају године ауторитарне консолидације, освајања институција и ерозије изборног интегритета, што су више пута документовали домаће цивилно друштво и међународни посматрачи;
Ф. будући да су избори у Србији обележени системским злоупотребама, укључујући неправилности у бирачком списку, куповину гласова, злоупотребу државних ресурса, притисак и застрашивање бирача и јавних службеника, као и распоређивање лажних посматрача избора; будући да су независни посматрачи известили да недавни локални избори у Зајечару и Косјерићу нису били ни слободни ни поштени;
Г. будући да је до почетка две хиљаде и двадесет пете године репресија ескалирала, са полицијским рацијама на организације цивилног друштва, произвољним хапшењима, политички мотивисаним кривичним гоњењима, застрашивањем новинара и масовним надзором обичних грађана;
Х. будући да је у марту две хиљаде и двадесет пете године, током највећег протеста у српској историји, у знак сећања на жртве новосадске трагедије, хиљаде демонстраната у Београду нападнуто непознатом направом – касније идентификованом као звучно оружје – која је изазвала панику и повреде, и изложила демонстранте озбиљним ризицима; будући да је лекарима било забрањено да документују повреде; будући да су организације за људска права прикупиле сведочења од 3.400 учесника погођених инцидентом, упркос званичним порицањима власти; будући да је званична истрага о инциденту, која укључује више од 170 изјава сведока, још увек у раној фази, без оптужница;
Ја. будући да су од краја две хиљаде двадесет и четврте године протести дочекани континуираном репресијом, укључујући батине, произвољна хапшења, употребу сузавца, политички мотивисана притварања, депортације и масовни надзор; будући да је забележено више од 1028 хапшења и најмање 340 насилних инцидената, од којих су неки укључивали тешке повреде; будући да независни посматрачи наглашавају да ова бројка није исцрпна, с обзиром на експлозију насиља и полицијске бруталности током лета две хиљаде и двадесет пете године, када су истовремени напади и инциденти унутар великих група онемогућили свеобухватно праћење;
Ј. будући да се од августа две хиљаде и двадесет пете године насиље додатно појачало, укључујући полицијску бруталност, мучење и сексуално насиље над студентима, претње специјалних полицијских јединица ЈЗО, политички мотивисане кривичне поступке од стране Вишег јавног тужилаштва и кампање блаћења од стране провладиних медија, укључујући емитовање интимних слика студенткиње као чин освете и порнографије;
К. будући да су безбедносне агенције (БИА) незаконито снимале и преносиле приватне разговоре, од којих су неки потом искоришћени да се девет студената оптужи за припрему напада на уставни поредак и безбедност Србије; будући да је елитна војна јединица Кобре распоређена да реагује на домаће сукобе, чак је и пуцала бојевом муницијом;
Л. будући да је провладине групе и претходно осуђене особе штитила полиција током насилних контрадемонстрација, док су опозиционе личности, студенти, па чак и чланови српског парламента, претучени и отети од стране полицајаца у цивилу;
М. будући да су између јула и августа две хиљаде и двадесет пете године, Комесар Савета Европе за људска права и Канцеларија високог комесара УН за људска права позвали српске власти да покажу уздржаност, прекину репресивне мере против студентског покрета и поштују људска права и академске слободе;
Н. будући да су десетине новинара нападнуте или им је ускраћена заштита док су извештавали са протеста; будући да провладини медији оркестрирају кампање које приказују протесте као „обојену револуцију“ коју подржава Запад, а чији је циљ свргавање легитимне владе, доприносећи паду поверења у ЕУ у Србији, што потврђује и најновије истраживање Евробарометра; будући да високи званичници милитаризују политички дискурс називајући демонстранте „терористима“ или „нацистима“;
О. с обзиром на то да и даље постоји забринутост због организованих, владиних, антиевропских медијских кампања у Србији, укључујући говор мржње и јавне увреде усмерене и на посланике Европског парламента;
П. будући да су влада и владајућа елита нормализовале репресију кроз помиловања за насилне нападе које су починили владини присталице, обуставу јавног превоза ради блокирања протеста, политички мотивисано протеривање страних држављана и окупацију центра Београда од стране провладиних демонстраната уз полицијску заштиту;
П. будући да ови обрасци откривају систематско потчињавање државних институција, укључујући полицију, тужиоце и судове, контроли владајуће странке, што представља колапс демократских стандарда;
Р. с обзиром на то да је Народна скупштина Републике Србије заседала само 16 дана у две хиљаде и двадесет пете години;
С. будући да су слобода окупљања и изражавања, слобода медија, независност правосуђа и подстицајно окружење за цивилно друштво и академску заједницу основни демократски принципи и неопходни услови за приступање Србије ЕУ; будући да је Европски парламент више пута истицао да темпо преговора о приступању зависи од опипљивог напретка у овим областима;
Т. будући да је председница Комисије фон дер Лајен посетила Србију 15. октобра две хиљаде и двадесет пете године;
1. Обележава, скоро годину дана након трагедије, 16 жртава које су изгубиле животе услед урушавања надстрешнице железничке станице у Новом Саду 1. новембра две хиљаде двадесет и четврте године и изражава солидарност са повређенима; понавља своје позиве на потпун и транспарентан судски поступак након истраге власти како би се одговорни извели пред лице правде; истиче потребу да се шире испита у којој мери је корупција довела до снижавања безбедносних стандарда и допринела овој трагедији;
2. Дубоко је забринут због чињенице да ситуација у Србији остаје напета, са тензијама и поларизацијом које би лако могле довести до насиља; подржава истинске покушаје дијалога о томе како српска влада може да испуни студентске захтеве, укључујући позиве за превремене изборе; међутим, напомиње да студенти и демонстранти остају уверени да недавни позиви на дијалог владајуће странке нису били искрени;
3. Најоштрије осуђује талас државног насиља и застрашивања, као и неселективно хапшење мирних демонстраната, новинара, организација цивилног друштва и представника опозиције у Србији;
4. Сматра српско руководство политички одговорним за ескалацију репресије, нормализацију насиља и демонтажу демократских институција у земљи; жали због чињенице да највиши државни званичници активно шире теорије завере о томе да је урушавање крова зграде чин саботаже или терористички напад, у намерном покушају да збуне јавност у погледу одговорности за трагедију; забринут је због недостатка реакције државних институција, укључујући органе за спровођење закона и правосуђе, да оповргну ове неосноване тврдње;
5. Забринут је због потенцијалне политичке инструментализације кривичних дела „припремања акција против уставног поретка и безбедности Србије“ и „позивања на насилну промену уставног поретка“, и, у том контексту, због хапшења пре протеста 15. марта и 28. јуна две хиљаде и двадесет пете године; напомиње да су процурели снимци разговора осумњичених објављени од стране провладиних медија пре него што су хапшења извршена; напомиње да је неколико политичких активиста и чланова опозиционе странке Покрет слободних грађана (ПСГ) ухапшено по овим основама и да су неки и даље у кућном притвору или у егзилу; осуђује образац ескалације јавних напада и кампања блаћења, укључујући и оне од стране јавних службеника, против чланова српског правосуђа и других радњи које додатно подривају независност правосуђа;
6. Позива на хитне, непристрасне и транспарентне истраге свих навода о непотребној и несразмерној употреби силе и забрањеног оружја, произвољним хапшењима, притварањима, мучењу, сексуалном насиљу над притвореницима, политички мотивисаним кривичним гоњењима и другим тешким кршењима људских права; подсећа, посебно, на употребу звучног оружја током протеста у марту две хиљаде и двадесет пете године, случај студента Богдана Јовичића у септембру две хиљаде и двадесет пете године, случај студенткиње Николине Синђелић у августу две хиљаде и двадесет пете године, случај студента Луке Михајловића у јулу две хиљаде и двадесет пете године, као и на претходне случајеве, попут наводне полицијске бруталности над активистом Илијом Костићем у новембру две хиљаде двадесет и четврте године; позива власти да темељно испитају наводе да су ове претње потекле од високих званичника полицијске службе заштите (ЈЗО);
7. Примећује хапшење и накнадно пуштање на слободу бивших министара у влади Томислава Момировића и Горана Весића у августу две хиљаде и двадесет пете године под оптужбама за злоупотребу службеног положаја и сумњом да су оштетили државни буџет Републике Србије за најмање 115 милиона америчких долара у вези са реконструкцијом железничке пруге Београд-Будимпешта, укључујући и урушену надстрешницу железничке станице Нови Сад;
8. Осуђује кампање блаћења, застрашивање медија и злоупотребу личних података ради дискредитовања демонстраната и позива српске власти да обезбеде слободу медија; позива високе званичнике да окончају запаљиву реторику која подстиче непријатељство или насиље;
9. Осуђује одмазду Владе Србије против запослених у секторима образовања и културе због подршке протестима; напомиње да је више од 100 наставника изгубило посао последњих месеци; осуђује репресију против запослених у сектору образовања и академској администрацији, укључујући смањење плата, присуство полиције на универзитетским кампусима и укидање финансирања јавних универзитета; инсистира да се никакве дисциплинске, административне или кривичне санкције не користе за застрашивање или обесхрабривање законитих протеста или академских активности;
10. Позива српске власти да одмах обнове финансирање универзитета у складу са српским законодавством; позива надлежне институције да обезбеде несметано учешће академске и истраживачке заједнице у пројектима које финансира ЕУ;
11. Осуђује поступке владајуће Српске напредне странке (СНС) у организовању илегалног кампа у Пионирском парку испред зграде председништва и његово касније проширење на трг са погледом на Народну скупштину; изражава озбиљну забринутост због вишеструких извештаја о особама са криминалном прошлошћу које је владајућа странка мобилисала у контрапротестним активностима; подсећа да извештаји о мобилизацији насилника и хулигана од стране СНС-а имају дугу и добро документовану историју;
12. Осуђује произвољно и политички мотивисано коришћење председничких помиловања за појединце осуђене или кривично гоњене због насиља над студентима и другим грађанима који учествују у мирним протестима, сматрајући такве радње директним мешањем у правду и озбиљним подривањем владавине права;
13. Позива српске власти да омогуће безбедан повратак свим грађанима који су побегли из земље због политичке репресије, застрашивања или страха од прогона и да гарантују њихову пуну заштиту и реинтеграцију у складу са законом и међународним обавезама Србије;
14. Оштро осуђује незаконито хапшење и протеривање грађана ЕУ који су дали изјаве у знак подршке студентима који протестују, као и јавно објављивање личних података грађана ЕУ од стране осуђених ратних злочинаца; изражава забринутост због све већег броја случајева притварања грађана ЕУ на границама Србије;
15. Најоштрије осуђује вербалне нападе на посланике Европског парламента од стране највиших српских званичника након њиховог учешћа у студентским протестима или изјава датих у контексту тих протеста;
16. Осуђује отворено руско мешање у српске протесте кроз изјаве званичника Руске Федерације, укључујући Владимира Путина, у којима се тврди да су протести део „обојене револуције“ коју подржава Запад и да су догађаји од 15. марта две хиљаде и двадесет пете године били завера коју су оркестрирали демонстранти ради ширења панике; одбацује, након ових оптужби руских званичника, све наводе српских званичника и провладиних медија да су ЕУ и неке од њених држава чланица биле укључене у организовање студентских протеста са циљем покретања „обојене револуције“; позива српске власти да предузму мере против такве злонамерне пропаганде у домаћим медијима, уместо да учествују у њеном ширењу; позива Комисију и председника Комисије да јасно и јавно осуде такве координисане акције руских и српских државних актера; примећује недавну примену санкција од стране Канцеларије за контролу стране имовине САД против српске рафинерије НИС; примећује да је Србија последњих година одлучила да продуби своју енергетску зависност од Русије; сматра да Србија треба да донесе фундаменталне одлуке у том погледу; поздравља најаву председника Комисије о помоћи Србији како би јој се омогућило да постане енергетски независнија од Русије, али подвлачи да свака финансијска помоћ мора бити повезана са неспорним и транспарентним критеријумима за постизање потпуне енергетске независности од Русије;
17. Са забринутошћу примећује да, паралелно са текућим протестима, Влада Србије изгледа преговара са власницима компаније United Media, у оквиру које послују неки од последњих преосталих медија независних од утицаја владајуће странке, како би „ослабила“ те медије; упозорава да би, ако се то потврди, ово представљало озбиљан ударац већ угроженом медијском плурализму у Србији; позива све стране да се уздрже од таквих активности;
18. Изражава забринутост због озбиљног ризика да резултате следећих националних избора неће прихватити све стране; позива на хитну и потпуну примену свих препорука међународних мисија за посматрање избора Канцеларије за демократске институције и људска права (ОЕБС/ОДИХР) Организације за безбедност и сарадњу у Европи како би се осигурали слободни и поштени избори у Србији, посебно оних које се тичу независне ревизије бирачког списка, транспарентног и плуралистичког именовања чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) и обезбеђивања поштеног и једнаког приступа времену емитовања на јавном емитеру Радио телевизије Србије за све политичке актере;
19. Позива српске власти да спроведу потпуно транспарентну и свеобухватну техничку безбедносну инспекцију свих инфраструктурних објеката, укључујући и оне на железничкој прузи од Београда, преко Новог Сада, до границе са Мађарском, како би се осигурао њихов структурни интегритет, безбедност и усклађеност са међународним стандардима; позива српске власти да не пуштају у рад инфраструктурне објекте којима недостају потребне дозволе и сертификати за безбедну и непрекидну употребу, посебно оне који се налазе на међународним и регионално важним транспортним коридорима;
20. Подстиче Србију да ојача сарадњу са Групом држава против корупције (GRECO) и да у потпуности спроведе своје обавезе из UNCAC-а; позива на повећану транспарентност власништва и финансирања у јавним набавкама за инфраструктурне пројекте;
21. Позива Комисију и државе чланице да пажљиво прате спровођење реформи кроз процес приступања ЕУ и Агенду реформи усвојену у оквиру Инструмента за реформе и раст;
22. Позива српске власти да обезбеде да полицијско обезбеђивање јавних окупљања буде строго у складу са међународним и европским стандардима људских права; позива на усвајање и спровођење јасних протокола о законитим технологијама за контролу масе и механизмима независног надзора;
23. Понавља да преговори о приступању ЕУ са Србијом треба да напредују само на основу мерљивог и одрживог напретка у кластеру основних питања, посебно у погледу владавине права, борбе против корупције и организованог криминала, независности правосуђа, слободе медија и реформе јавне управе;
24. Подржава брзо распоређивање ад хок мисије ЕУ за утврђивање чињеница у Србију, уз учешће Европског парламента, како би се на терену проценило стање демократије, текући протести, напади на демонстранте и репресија усмерена на студенте, академике, просветне раднике и запослене у јавном сектору;
25. Позива највише званичнике ЕУ да се уздрже од давања неоснованих изјава којима хвале процес реформи у Србији; позива Комисију да уместо тога јасно артикулише своју посвећеност будућности Србије унутар ЕУ и да подвуче неопходност истинских и свеобухватних реформи, укључујући обнављање демократских институција, јачање владавине права и борбу против корупције и организованог криминала; поздравља промену тона председнице Комисије током њене недавне посете Србији, што одражава тачнију процену основних проблема Србије и негативних резултата у фундаменталним реформама; позива Комисију да обезбеди доследност између речи и дела; примећује најављени споразум у вези са независном верификацијом бирачког списка и регулатора медија Савета за РЕМ, уз истовремено наглашавање да се напредак процењује на основу спровођења реформи;
26. Позива Комисију да покрене иницијативу за циљане појединачне санкције против оних који су одговорни за тешка кршења закона и људских права у Србији, укључујући и оне који су наредили и извршили насиље над мирним демонстрантима, у складу са глобалним режимом санкција ЕУ за људска права;
27. Позива државе чланице ЕУ да појачају заштитне мере за оне који су у опасности, укључујући хитне визе и програме пресељења; позива државе чланице ЕУ да усвоје јединствен одговор на демократско назадовање Србије, укључујући и разматрање циљаних санкција против појединаца одговорних за тешке злоупотребе;
28. Позива све земље учеснице предстојећег Експоа две хиљаде двадесет и седме у Србији да узму у обзир озбиљне забринутости и доказе о широко распрострањеној корупцији повезаној са владајућим властима, као и пријављени непоштовање основних грађевинских стандарда и законских захтева у организацији и изградњи изложбе;
29. Налаже свом председнику да ову резолуцију проследи председнику Европског савета, Комисији, потпредседнику Комисије/високом представнику Уније за спољне послове и безбедносну политику, владама и парламентима држава чланица и председнику, Влади и Народној скупштини Републике Србије, Канцеларији ОЕБС-а за демократске институције и људска права, Парламентарној скупштини ОЕБС-а и Парламентарној скупштини Савета Европе.
