Прочитај ми чланакЗлоупотребом појединаца из полиције и тужилаштва, Александар Вучић појачава тортру над грађанима. Међутим, колико год се његови кербери Марко Кричак, Игор Жмирић, Иван Ристић, Ненад Стефановић и слични брутално обрачунавали са побуњеним народом, неће успети да га спасе на власти и слободи. Независни стучњаци из Анкетне комисије, у закључку истраге о паду надстрешнице, захтевају да се утврди одговорност Вучића и Зоране Михајловић за корупцију тешку више од 700 милиона евра. Истовремено, београдски Апелациони суд је донео пресуду против бившег полицијског инспектора Божидара Столица, која се заснива на транскриптима Sky апликације. Сад, кад је установљена судска пракса да се као валидни докази користе садржаји са Sky-а, истрага ће обухватити све појединце који се помињу у тим комуникацијама: Александар, Андреј и Данило Вучић, Марко Парезановић, Новак Недић, Небојша Стефановић, Дијана Хркаловић и многи други. Зашто Вучић неће успети да победи народ пише заменик главног уредника Магазина Таблоид Предраг Поповић, бивши уредник у Дневном телеграфу, Националу и Правди, некада близак сарадник и пријатељ актуелног тиранина.
Познато је, лаж може да се брани само насиљем. Сви владари су лажима и преварама стицали моћ и утицај, који су користили за пљачку јавних ресурса и приватне имовине. Кад би пукло трпило, сви су примењивали силу над грађанима, али нико тако сурово као Александар Вучић.
Осим менталних поремећаја, Вучићев основни мотив за бруталан обрачун са народом је страх од суочавања са одговорношћу за све злочине које је извршио уназад мрачних тринаест година. Разлози за страх су оправдани. У Кривичном законику нема много дефинисаних кривичних дела, која Вучић није извршио. Такође, мало је чланова Устава Републике Србије који није прекршио. Свестан својих злодела, Вучић зна да му опстанак на слободи зависи од опстанка на власти.
Политичку борбу, Вучић је изместио у личну патологију. Колико је болест метастазирала види се по његовом избору савезника, противника и начина обрачуна.
Вучић је прошле године плашио народ причом о 17.000 љутих лојалиста, који су се на крв заклели у цркви да ће га бранити под командом бате Андреја. Од лојалиста ни трага ни гласа. Више чланова Главног одбора СНС-а ове јесени бауља по Атини, где купују станове и куће, него у Ћациленду. Измакли су се и ортаци из подземља, који више верују свом уличном инстинкту за самоодржање, него његовим лажима да је победио обојену револуцију. Уз Вучића су остали само опскурни плаћеници, попут Војислава Шешеља, и једнако уплашени кандидати за дугогодишњу робију, као што је Зорана Михајловић, чији повратак у старо мафијашко јато је Вучић објаснио врло маштовито.
– Са Зораном Михајловић нисам разговарао годинама. Кад ме позвала, као пристојан човек, јавио сам се. Вређалал је моју породицу на настрашније начине, а ја њену нисам. Извинила се због тога, хвала јој. Она каже: „Само хоћу људски да ти кажем да су ови људи потпуно луди. Од мене су тражили да сведочим против тебе.“ Ја јој кажем да знам да то раде ови из тужилаштва, Исаиловић и Ганић, као и још неки. Знам и по чијем налогу то раде. Она каже: „Не, не… Јесу и они, али ови из полиције су били још гори.“ Ја јој сад не верујем. Кажем јој: „Немогуће, бре, Зорана.“ Каже: „Јесу, ево ја ти кажем, једино што су тражили то је твоја глава. Све време су питали само је ли нас неко терао да нешто урадимо.“ Ко има други да их тера, знају они ко је био и премијер и предсетник. Само су хтели да чују моје име. То ми је рекао и Горан Весић, као и још неки. Плету мрежу, не би ли ме на крају ухапсили и спровели револуцију до краја – испричао је Вучић.
Вучић и Михајловићка су уједињени страхом од хапшења због многих заједничких кривичних дела, а нарочито због одговорности за корупцију, која је изазвала масовно убиство под надстрешницом новосадске Железничке станице. Анкетна комисија у којој се налази тридесетак независних стручњака из разних области, на основу доступне документације, недавно је објавила закључак досадашње истраге.
– Урушавање надстрешнице је последица деловања организоване криминалне групе која је, у ланцу различитих догађаја и поступака, довела до овог исхода. Сматрамо да постоје основи сумње да се на челу те ОКГ налази председник Републике Србије и позивамо јавно тужилаштво да у том аспекту прошири своју истрагу, да испита његове сараднике као сведоке, а неке од њих и као осумњичене – рекао је проф. Др Танасије Маринковић, који је иницирао оснивање и рад Анкетне комисије.
Пензионисана јавна тужитељка Јасмина Пауновић, која је учествовала у истрази Анкетне комисије, указала је на одговорност Зоране Михајловић. Као министарка грађевинарства, Михајловићка је 2018. године потписала комерцијални уговор о пројекту реконструкције и изграње железничке пруге Београд – Суботица. У том уговору нарочито је споран члан 16, којим је дисквалификован Закон о јавним набавкама, што је аутоматски искључило и Закон о облигационим односима и Закон о планирању и изградњи. Такође, у уговору се наводи да ће Влада Србије бирати подизвођаче. На основу тога, кроз пет анекса уговора направљен је простор за дизање цене и провизија. На крају, државни буџет је, према овим проценама, оштећен за најмање 720 милиона долара, а 16 породица је завијено у црно.
Александар Вучић, Зорана Михајловић, Горан Весић, Томислав Момировић, Анида Димовски, Јелена Танасковић и остали саучесници у том злочину немају шансе да избегну одговорност. Једину наду могу да полажу у тужиоце и судије, који би прихватили да монтирају истрагу и судски поступак, као и у полицијске и мафијашке одреде, који имају задатак да угуше побуну студената и грађана. Због тога се прва на удару Вучићевог политичког и медијског механизма нашла врховна тужитељка Загорка Доловац.
Напредњачка већина је у Народној скупштини два пута гласала за продужење њеног мандата. Како и не би кад је Доловац 13 година блокирала истраге њихових злочина. Захваљујући њеној злоупотреби функције ништа није предузето на откривању убица Оливера Ивановића, Владимира Цвијана и Далибора Драгијевића, извршилаца државног удара у Савамали, смртоносне авантуре код Бањске, изградње праонице мафијашког новца „Београд на води“, плантаже марихуане „Јовањица“, Беливукове кланице у Ритопеку и свих осталих кривичних дела, чији трагови вуку према Александру Вучићу. Појединци из власти су опљачкали десетине милијарде евра, а распродају јавних ресурса су прошарали повременим убиствима. Кроз то време, Доловац је прогонила политичке и медијске критичаре злочиначког режима.
Како изгледа напредњачка хајка, Доловац се на својој кожи уверила чим је почела да ради свој посао. Уназад неколико месеци предузела је неколико поступака, којима се замерила вођи картела. Прво је истрагу корупције у Електропривреди Србије изместила из Вишег јавног тужилаштва у Тужилаштво за организовани криминал. На тај начин, Ненад Стефановић, Вучићев главни кербер у тужилаштву, изгубио је контролу над том истрагом, којом су обухваћени Весић и други типови из Вучићевог окружења. Затим, још важније, Доловац је истрагу коруптивних активности око изградње новосадске Железничке станице, такође доделила Тужилаштву за организовани криминал. Резултат је познат – осумњичени су Весић и Момировић, као и још десет учесника у том пројекту, а тај списак ће ускоро бити проширен са Михајловићком и вођом картела, Вучићем.
Због тога, ето Доловац на удару режимске хајке. Заједно са напредњачким функционерима, у нападима учествују лажни опозиционари. Једни организују потписивање петиције за њену смену, а други је оптужују да је штитила и Бориса Тадића, скривајући кривичне пријаве против њега и за најтежа кривична дела, међу којима је и 14 убистава. Кад је оптужују да „као што кокошка седи на јајима, она испод сукње чува предмете у којима су оптужени људи из бивше и актуелне власти“, учесници у хајци не помињу зашто им смета што је сада почела да се бави својим послом.
Такође, напредњачким криминалцима сметају и судије, које су их шокирале одлуком да поступају у складу са законом, а не наређенима вође картела. Више стотина пресуда, којима су судије одбациле оптужбе против грађана ухапшених током протеста, огорчиле су Вучића. Но, прави проблем му представља недавна одлука судског већа Апелационог суда у Београду, које је средином септембра преиначило првостепену пресуду против бившег полицијској инспектора Божидара Столића и повећало му затворску казну са 1,5 на четири године робије. Столић је осуђен због сарадње са кланом Вељка Беливука, коме је продавао информације до којих је долазио у Служби за борбу против организованог криминала. Тај случај не би био битан да пресуда није заснована на садржајима комуникације преко Скy апликације.
Одлуком да прихвате Скy преписке као валидне доказе, судије београдског Вишег суда су отвориле врата за будуће поступке против појединаца који се помињу у транскриптима, које су Еуропол и Еуројуст доставили српском тужилаштву. У скоро свим транскриптима комуникација између чланова организованих криминалних група Беливука, Дарка Шарића и Филипа Кораћа помињу се Александар, Андреј и Данило Вучић. Ту су и Марко Парезановић, Дијана Хркаловић, Новак Недић, Небојша Стефановић, Александар Вулин, Милош Вучевић, Александар Папић и многи други припадници напредњачког картела. Тужилаштво за организовани криминал је већ извршило селекцију свих садржаја са Скy апликације на основу којих ће покренути истраге. Према доступним информацијама из ТОК-а, већ су формирани предмети којима су обухваћени Недић и Стефановић. Кад и како год почне да се одмотава то мафијашко клупко, на крају ће стићи до Вучића.
Осим тужилаца и судија, лојалност вођи напредњачког картела отказали су и многи полицајци. Нинослав Цмолић је са места шефа Управе за криминалистичке послове побегао у инвалидску пензију, а неће бити изненађење ако збрише у Русију, где његова супруга, бивша министарка екологије Ирена Вујовић има некретнине и пословне комбинације. У пензију је отишао и Спасоје Вулевић, дугогодишњи командант Специјалне антитерористичке јединице. Вуловић није пристао на Вучићев захтев да се укључи у тортуру над грађанима.
– Многи полицијски функционери су одбили да извршавају своје задатке. Само су Марко Кричак и Драгослав Репац озбиљно схватили обавезе према држави. Захваљујући њима спречен је пуч 15. марта, као и друге терористичке акције које су припремали блокадери – каже Вучић.
Кричак је на најбруталнији начин стекао поверење ментално поремећеног тиранина. Према јавно изнетим тврдњама Вучићевог кума Петра Панића, Кричак је убио Далибора Драгијевића у полицијског станици у Бору током истраге нестанка девојчице Данке Илић. Студенткиња Николина Синђелић је оптужила Кричка да ју је физички и психички злостављао у подруму зграде Владе Србије. Да је тукао девојку и претио јој силовањем потврдило је неколико сведока, студената који су заједно с њом киднаповани. Где год су полицајци сурово пребијали грађане, снимљен је Марко Кричак. После свега, уместо да седи на оптуженичкој клупи, Кричак је главни фаворит за место команданта САЈ-а.
Ако се то деси, на тренутну Кричкову функцију команданта Јединице за заштиту објеката и личности биће постављен Игор Жмирић. Тренутни Кричков заменик у ЈЗО, Жмирић се истакао дивљачким пребијањем студената, нарочито девојака, које је чупао за косу и вукао по асфалту. Након што је расформирана Противтерористичка јединица МУП-а, пуковник Жмирић је пребачен у ЈЗО, где му командант Кричак има нижи чин мајора. Не чуди што је пристао на то понижење. Да није такав, не би могао да ужива у малтретирању студената, који су млађи од његовог сина. Иначе, за Жмирићевог сина кажу да је нормалан момак, подржава студентске протесте и стиди се оца.
И Жмирић се стиди себе. На улици се појављује са фластером, којим на врату скрива тетоважу црвене руже, коју је набацио у знак лојалности бившем команданту Милораду Улемеку Легији. Међутим, не постоји фластер којим ће моћи да сакрије злочине које сада врши над грађанима у знак лојалности врховном команданту и врховном болеснику Вучићу.
Осим Кричка и Жмирића, Вучић је у кадровску вртешку укључио и Ивана Ристића, за кога се такође верује да је солидан кандидат за место команданта САЈ-а. Ристић је стасао у последњој класи Легијине Јединице за специјалне операције. Као „гуштер“, није био укључен у криминалне комбинације ЈСО-а, па је пребачен у БИА, и то као кувар-конобар. Највећи домет је остварио 2002. године, кад је укључен у обезбеђење тадашњег америчког амбасадора Вилијама Монтгомерија. Успон у срамној каријери може да захвали тадашњем министру полиције Небојши Стефановићу, који га је изабрао за свог шефа кабинета. Ристић је поверење оправдао у јулу 2020. године, кад је предводио здружене батиначке одреде полиције и мафије против грађана. Међутим, после пада Стефановића, и он је скрајнут на функцију координатора САЈ-а.
Није ни битно кога ће Вучић распоредити на неко командно место у МУП-у. Колико год се они трудили да задовоље крвожедне амбиције свог шефа, неће успети да угуше побуну студената и грађана. Ипак, то не значи да нису опасни. Заштићени полицијским статусом и подршком тиранина, они ће наставити да малтретирају нормалне људе.
Како се ближи 1. новембар, тј. годишњица масовног убиства у Новом Саду, тако расте Вучићев страх. Са страхом, расте и патологија. Колико је морбидан, Вучић је показао на војној паради. У вежби, којом су припадници „Кобри“ демонстрирали вештину неутралисања терориста, на Вучићев захтев као мета је изабран студент. Тачније речено, „терориста“ је носио жути прслук какав имају редари на студентским протестима.
На још вишем нивоу лудила, Вучић је наметнуо теорију по којој до пада надстрешнице није дошло због лоше обављене реконструкције зграде Железничке станице, него услед терористичке акције. По његовом налогу, прво је Шешељ пласирао причу о терористичком нападу, а онда је злоупотребљен Ђуро Раца, чија ћерка је убијена под надстрешницом. Старца, тешко оболелог од рака на мозгу, непосредно пред смрт, Вучић је злоупотребио за ширење приче о диверзији, коју су „блокадери и њихове газде из иностранства“ искористили за „рушење државе“. Напослетку, Вучић је на телевизији Пинк емитовао снимак са безбедносне камере, на коме се види како опозициони активиста Миша Бачулов пролази поред Железничке станице само три сада пре него што се надстрешница урушила. Бачулов је о томе причао откад се десио тај масакр, наглашавајући да је и он могао да буде убијен. Вучићеве инсинуације су наставили да разрађују режимски медији, али не и тужилаштво, које би требало да спречи лудачко ширење страха и панике у јавности.
Што је формирано у његовом болесном уму, сада се спроводи у пракси. Полиција је у Оџацима ухапсила 16-годишњег дечака, коме је одређен притвор иако ни породица није обавештена шта му се ставља на терет. Киднапована је и студенткиња Пољопривредног факултета А.П. из Земуна, која је тврдила да су јој полицајци разбили аркаду, повредили руку и стављали кесу на главу. Полиција је, супротно закону, објавила њене личне податке. У три саопштења, која је МУП објавио у једном дану, наводе се два различита датума у којима се то десило, као и две различите приватне клинике. На крају, на њеном налогу на Инстаграму је објављен деманти. Налог је угашен три минута после те објаве.
Вучићу је све узалуд, насиљем не успева ни да застраши грађане, а камоли да угуши побуну. То се види и по последњим резултатима истраживања расположења јавности.
Иако се још не зна када ће бити одржани ванредни парламентарни избори, на којима инсистирају студенти, њихову листу, која још није формирана, подржава 44 одсто испитаника у анкети, коју је спровела невладина организација ЦРТА. Вучићева коалиција има подршку само 32 одсто. Што је најгоре за Вучића и његове сараднике из лажне опозиције, 43 одсто грађана сматра да није важно ко ће доћи на власт после њега, само нека он падне. Још већи проценат, чак 58% подржава студентске и грађанске протесте против напредњачког картела. Две трећине грађана, 66%, сматра да је расписивање ванредних избора најбољи начин да друштво изађе из кризе, која је ескалирала убиством 16 људи под надстрешницом. За изборе се залаже и трећина анкетираних гласача Српске напредне странке.
У референдумској атмосфери формирано је уверење да се избор прави само између Србије и Вучића. Трећа опција не постоји. За спас Србије неопходно је обарање Вучића. То и он зна, зато се плаши, па појачава тортуру над побуњеним народом. Зато и кмечи над својом тужном судбином.
– Сваког дана добијам између 1.200 и 1.300 претњи убиством. Прете ми на најстрашније начине, а полиција, тужилаштво и судови ништа не предузимају да ме заштите – кука Вучић.
Да се он пита, свакодневно би било стрељано по тих 1300 грађана, који га псују и вређају на друштвеним мрежама. Наравно, Вучић добро зна да му не прети никаква реална опасност од људи, који свој бес искаљују на Твитеру и Фејсбуку. За разлику од њега, нормални грађани се више не плаше напредњачких батинаша и лојалиста, који злоупотребљавају положаје у полицији и правосуђу. Не плаше се ни прљавих хајки, које против њих воде режимски билтени. Опљачкани и осиромашени, људи су устали у одбрани свог права на слободу и нормалан живот.
Вучић покушава да се од народног беса одбрани помоћу групе корумпираних бедника. У томе му неће помоћи ни Ћациленд, који је подигао испред зграде Председништва. Паметније би му било да је инвестирао у изградњу бункера, као што је то урадио његов француски пандан Емануел Макрон. За своје потребе, по цени од 148 милиона евра, Макрон је изградио подземни бункер у коме, у случају нуклеарног напада, може да се скрива и дуже од две године. Осим што Србији не прети нуклеарни удар, Вучић неће моћи да се, ни у таквом бункеру, скрива од преживелих жртава свог терора. Ускоро, кад падне с власти, повериоци ће га пронаћи и у мишјој рупи.
