Председник СНС-а Милош Вучевић поново је покушао да унапред окриви народ, изјавивши да „од блокадера, а не од власти, зависи да ли ће бити насиља“ током обележавања годишњице трагедије у Новом Саду, када је под железничком надстрешницом страдало 16 људи. Уместо саучешћа и поштовања према жртвама, државни врх поново шаље претње и најаве репресије. „Ако неко буде вршио насиље, држава ће га сломити,“ поручио је Вучевић преко режимске телевизије, тврдећи да „вође блокадера“ унапред спремају сценарио по којем је за све крив Вучић и полиција. Према његовим речима, грађани који излазе на улице „провоцирају државу“, док је држава, како он каже, „само у обавези да реагује“.
Ако је „држава“ у праву, онда се поставља питање, ко је онда запалио „Ћаћиленд“ испред Народне скупштине? Јесу ли то били „блокадери“ или исти они који су поставили шаторе, наоружали обруч око парламента и претворили центар престонице у логор страха? Да ли су блокадери криви за лошу режију овог самоспаљивања, где је касније откривено, да вам је један од ,,блокадера“ био становник Ћациленда?
Када власт спаљује сопствени логор да би касније могла да оптужи народ, онда више није реч о држави, већ о сценарију који смо већ гледали, оном у коме се жртва проглашава насилником, а паликућа „бранитељем мира“.
Насиље не долази од народа који тражи истину, већ од режима који се боји истине. Нико ко жели правду за 16 невиних не иде наоружан, не спрема се да „сломљено буде“, нити подмеће пожаре по сопственој земљи. То раде они који желе нову слику хаоса, да би сакрили стару слику злочина.
Ако је, како Вучевић каже, „од блокадера зависи да ли ће бити насиља“, онда можда треба подсетити да је од власти зависило да ли ће пасти надстрешница, да ли ће 16 људи изгубити живот, и да ли ће се новац за безбедност грађана поново завршити у џеповима извођача и партијских донатора.
Насиље почиње онда кад власт више нема одговоре, него само претње.







