(Вести, Вечерње новости)

Стални представник Међународног монетарног фонда у Србији (ММФ) Богдан Лисоволик рекао је да постизање договора између Србије и ММФ-а зависи од тога да ли Србија спроводи здраву политику.

„Лопта је у дворишту надлежних у Србији. Другим речима, посвећеност власти да спроводи ‘здраву’ економску политику је кључ за успех преговора. Посвећеност је увек кључ и за успех спровођења програма“, рекао је Лисоволик.

Он је оценио да су најважнији изазови српске економије висок фискални и спољни дефицит, висока инфлација, као и низак привредни раст и додао да ће кључне области у предстојећим разговрима са представницима ММФ-а бити фискална политика и структурне реформе.

„У погледу фискалне политике, требало да буде постигнут споразум о питању кредибилног и вишегодишњег плана смањења дефицита, који би поставио јавни дуг на одрживе темеље. У вези с питањем структурних реформи требало би се договорити за пакет ефикасних мера у областима као што су пензијски систем, тржиште рада, јавна предузећа и пословно окружење“, рекао је Лисоволик.

Према његовим речима, ММФ неће инсистирати на некој конкретној реформи, већ на пакету мера које треба да покрену привреду и изведу је на пут одрживог економског раста и ниске инфлације, а да истовремено смање фискалне и спољне рањивости.

Стални представник ММФ-а упозорио је и да је тренутни ниво јавног дуга, од скоро 60 одсто БДП-а, превисок за Србију. „Што се тиче нашег разумевања Владине политике, средњорочна фискална стратегија, која је усвојена у новембру прошле године,
потврђује опредељеност да се ниво дуга спусти испод законског лимита“, навео је Лисоволик.

Представник ММФ-а упозорио је и да субвенције или пореске олакшице могу контрапродуктивно да делују на тржиште и његову улогу у подршци производњи.

Ознаке: Богдан Лисоволик, Влада Србије, дефицит, дужничко ропство, инфлација, ММФ