Прочитај ми чланак

Ко су инспектори који су хапсили Владимира Штимца: Полицијски „шпијуни“…

0

Прослављеног кошаркаша и бившег репрезентативца Владимира Штимца хапсили су припадници Службе за криминалистичко-обавештајне послове и прикривене исследнике, јединице МУП-а која би, по закону, требало да се бави сузбијањем организованог криминала, корупције и тероризма, а не прогањањем грађана, студената и активиста.

Штимца су у ноћи између понедељка и уторка, по налогу Вишег јавног тужилаштва у Београду, ухапсили управо ови полицијски „обавештајци“, под оптужбом за „позивање на насилну промену уставног поретка“. Његов једини „преступ“ био је позив грађанима да се мирно окупе испред Народне скупштине и пруже подршку мајци Дијани Хрки, чији је син Стефан трагично страдао у паду надстрешнице у Новом Саду 1. новембра 2024. године.

На снимку који се појавио на друштвеним мрежама види се група полицајаца у цивилу како насрће на Штимца, обарају га на земљу и стављају му лисице. Према изворима портала Нова.рс, у акцији је учествовало седам до осам инспектора, иако Штимац није пружао отпор.

Један од полицајаца који је учествовао у хапшењу је Лазар Спасић, шеф одељења у наведеној служби. Он је, према наводима, блиски сарадник Илије Милачића, некадашњег начелника Управе криминалистичке полиције, који је осуђен за одавање службене тајне и добио седам месеци кућног затвора уз забрану рада у МУП-у.

Извор: Приватна архива

Извор: Приватна архива

 

Иако је овај случај против Милачића брзо „заташкан“, његови сарадници и даље заузимају високе позиције у полицијским структурама — сада усмерени не на криминалце, већ на грађане који мирно протестују.

Према подацима са сајта МУП-а, Служба за криминалистичко-обавештајне послове основана је 2002. године у оквиру Управе за борбу против организованог криминала. Њен приоритет, барем на папиру, требало би да буде прикупљање података и анализа криминалних активности, откривање и сузбијање организованих криминалних група, као и сарадња са оперативним везама.

У пракси, међутим, ова служба све чешће делује као инструмент политичког прогона, а не као институција која служи јавном интересу.

Ангажовање „прикривених исследника“ и обавештајаца у хапшењу спортисте и активисте који је својим угледом и људским гестом стао уз мајку која тражи правду, показује дубину злоупотребе државног апарата у сврху застрашивања и контроле грађана.

Док криминалци слободно шетају, државни шпијуни хапсе оне који подижу глас савести.