Прочитај ми чланак

Синиша Мали месецима саботира факултете:Стопирао отварање рачуна за пројекте

0

Управа за трезор Министарства финансија, којом руководи Синиша Мали, од марта ове године одбија да отвори подрачуне за Фонд за науку, због чега су бројни пројекти на факултетима Универзитета у Београду потпуно блокирани. Како наводи декан Хемијског факултета проф. др Горан Роглић, из Трезора већ месецима нема одговора на питање када ће и да ли ће уопште подрачуни бити отворени, нити на основу чега је новац за пројекте заустављен.

„Покушавали смо да ступимо у контакт са њима, али не вреди. Не одговарају нам, чак ни Фонд за науку није успео да добије било какво објашњење. Сви знају за овај проблем — чак и председник Владе — али реакције нема. На нашем факултету чека један пројекат, али на другима их има више. Сви стоје“, рекао је Роглић за Нова.рс.

Он сматра да је реч о политичкој опструкцији и да Министарство финансија намерно одуговлачи, чекајући увођење новог система „Спири“, који би подразумевао да се сви подрачуни укину, а новац за факултете слива на један заједнички рачун.

„Ако је то разлог, онда Фонд за науку мора да измени правила, јер овакав застој више нема никаквог смисла. Речено нам је да ће можда од 1. јануара систем кренути, али шта да радимо до тада?“, пита декан.

Шта је „Спири“?

„Спири“ је систем праћења и извештавања о буџету за индиректне буџетске кориснике. Он подразумева да факултети више неће имати посебне подрачуне за сваки пројекат, већ један јединствени рачун. То, према мишљењу универзитетских професора, у пракси значи потпуну централизацију и губитак контроле над финансијама универзитета.

Универзитет у Београду у ћорсокаку

Декан Роглић наводи да су неки факултети већ остали без приступа средствима Министарства науке, културе или здравља, јер им Трезор не дозвољава коришћење тих буџетских средстава.

„Све наше паре су у Трезору. Факултети немају право да новац држе у банкама, а сад ни у Трезору не можемо да га користимо. Проблем је системски, а ћутање власти указује да иза свега стоји политичка одлука“, закључује Роглић.

Подсетимо, ово није први случај блокаде научних активности. Исти ресор Министарства финансија је месецима одбијао да потпише сагласност за тендер за приступ научним часописима, иако су средства за ту намену била одобрена.

Тако је, услед одлука Синише Малог, српска наука доведена у стање потпуне парализе, док пројекти који би требало да унапреде образовање и истраживање, стоје заробљени иза бирократских зидова.