Прочитај ми чланакПрофесор Филозофског факултета у Београду Оливер Тошковић каже да не зна да ли ће се блокаде факултета ширити, али је убеђен да ће се бунт наставити на најразличитије могуће начине. Он истиче и да уколико до поновних блокада дође, битно је да као и прошли пут, сви крену заједно.
Профеосор каже да нема информацију да ли Филозофски факултет планира да ступи у блокаду, након што је то учинио Ветеринарски факултет, јер одлуке доносе студенти на својим пленумима.
„Оно што мени говори блокада Ветеринарског факултета јесте да је ситуација гора, у смислу власти. Дакле, пре годину дана смо имали хаос, корупцију, студенте су тукли на улицама – сад и даље те студенте туку на улицама, отпуштају професоре по школама, Јаћимовићу одузимају аутобусе… Дакле, не да власт није ништа испунила, него су наставили још горе да се понашају према свима нама. И онда је та врста бунта природна реакција“, каже професор.
Тошковић каже и да не зна да ли ће се блокаде факултета ширити, али је убеђен да ће се бунт наставити на најразличитије могуће начине.
„Чак иако не дође до блокада факултета, грађани су нон-стоп на улици и ви видите да бунт не да не јењава, него гори“, истиче професор.
Он наводи и да су блокаде факултета нека варијанта штрајка глађу.
„Штрајком глађу ви угрожавате лични живот, а блокадом факултета угрожавате живот универзитета да бисте показали бунт. Ми видимо, нажалост како власт рагује – Дијана већ седам дана штрајкује глађу, а немамо реакцију“, каже Тошковић.
Иако студентске блокаде нису решиле случај надстрешнице, нити захтеве за расписивањем избора, оне су направиле велики помак, сматра професор.
„Ефекат је спор, али постоји и драстичан је. Не знам да ли би нове блокаде имале ефекат. Али оно што је важно, ако се крене у блокаде, као што је пре годину дана било – да кренемо сви заједно“, истиче Тошковић.
На питање да ли би постојала подршка професора и декана новим блокадама факултета, професор каже да је сигуран да би она у почетку била мања.
„Људи се осећају исцрпљено, осетили су проблем, тек смо завршили практично надокнаду и сигуран сам да би у почетку подршка била мања. Али чак и да не дође до блокаде потпуне, мислим да је важно да размишљамо о отпору као таквом. Мислим да је важно то омасовљење покрета кроз друштво читаво, а не само на универзитет“, каже Тошковић.
„Плашим се за здравље Дијане Хрке и Јаћимовића“
Професор каже да атмосфера у друштву постаје депресивна, јер више не знате шта да урадите да вам буде боље, а да је штрајк глађу Дијане Хрке жртва да се поручи колико је нешто лоше.
„Дакле, ви штрајкујете глађу, имате изјаву господина Бокана, када је Мариника Тепић штрајковала глађу, у којој јој на телевизији поручује – издржи до краја. То је једна страшна изјава, значи неко је спреман на штрајк глађу, жртвује свој живот да поручи колико је нешто лоше, а представник власти му поручује да умре. Сад и та музика је један болесни облик тога – па шта“, наводи професор.
Тошковић каже да имамо отпор који расте, али и све већу несрпемност власти да проблеме реши, те да су њене понуде за дијалог лажне.
„То је та варијанта где вас насилник туче, а онда каже – хајде да преговарамо. Ви пружите руку, он вас удари опет. Они се тако понашају зато што су вероватно такви с једне стране, а с друге стране тај врх власти како се ствар закувава и како улазе у све дубљу корупцију и криминал, они вероватно разумеју да ако дође иоле нормална власт, да ће гомила њих морати да бежи и да заврши у затвору“, каже Тошковић.
Он наводи и да је евидентно да власт врши притисак на превозника Миломира Јаћимовића, који је такође најавио штрајк глађу.
„Плашим се за здравље Дијане Хрке и Јаћимовића, али разумем потезе, јер ви из ове ситуације не знате шта друго да радите. Тог човека малтретирају на невероватне начине. Ви можете да кажете да неки аутобус није био исправан, али немогуће да је једино тај човек и да баш њему толико аутобуса не ради. Евидентно је да власт врши притисак на њега и да га малтретира, то је злоупотреба власти по дефиницији“, истиче професор.
