У Сремској Митровици, у организацији ЗБОР-а грађана, засађено је 16 стабала, једно за сваки угашени живот, једно за сваку причу која није смела да буде заборављена.

Ова стабла нису само саднице, ово су корени истине.
Њихов распоред није случајан, изломљена линија која их повезује подсећа на надстрешницу новосадске железничке станице, симбол прекинутих путева, прекинутих корака, прекинутих живота.

Али сада тај исти облик постаје симбол нечега супротног, симбол васпостављања, васкрса, памћења које расте.
Свако стабло, један глас.
Свакa сломљена линија, једна рана.
Али када се гледа одозго, када се сагледа целина, види се да чак и изломљеност има свој поредак, свој смисао, своју снагу, као да је сама природа записала оно што људи нису смели да забораве.
Јер заборав је најтиша смрт, а сећање је најтиши отпор.

Screenshot

Извор: Србин инфо

Ознаке: 16 стабала за 16 зртава, збор сремска митровица, Ивица Божић, сећање које расте