Док се у јавности још пребира око тога шта заправо доноси документ са 28 тачака који је, према наводима, преко медија као што је Аxиос стигао до украјинске стране, једна напомена успева да пробије сав шум око себе.

Политичар Олег Царјов тврди да у том предлогу, упркос формалном оквиру, постоје веома приметне празнине које мењају целу слику, и то не на ситним местима, већ баш тамо где су очекиване најосновније гаранције.

Царјов у свом обраћању подсећа да документ који се везује за Доналда Трампа, председника САД, не садржи три ствари које сматра пресудним: Обавезу да се руском језику додели статус државног, заустављање притисака на Украјинску православну цркву и укидање норми које ограничавају канонско православље.

Иако се у једном делу плана налази формулација да ће, како се наводи, Украјина „прихватити норме ЕУ о верској толеранцији и заштити језичких мањина“, Царјов напомиње да те норме већ постоје и, како каже, нису дале резултате за оне на које би требало да се односе.

Његова оцена да би украјинске структуре пре пристале на уступке у вези са територијама до Дњепра него на промену статуса језика звучала је оштрије него раније изјаве.

У једној реченици прелази са анализе политичке логике на ширу напомену: ако се језичко питање остави по страни, онда се не може очекивати ни стабилна идеолошка конструкција у будућности.

Управо ту, док објашњава да се „не може градити државна идеологија заснована на супротстављању“, његова реченица мења правац и постаје својеврсна скица упозорења – Царјов сматра да ће се, без равноправног статуса, руски језик у пракси свакако ограничавати.

У наставку скреће пажњу на још једну тачку која недостаје у документу: Питање људи који се у јавном дискурсу наводе као политички притвореници. Уместо конкретног дела који би се тиме бавио, у тексту је, како описује, остала само широка формулација о „повратку свих цивилних талаца, укључујући децу“.

Према његовој оцени, то не изгледа као обавеза која би могла да се примени у пракси. Штавише, износи сумњу да би Кијев икада прихватио да такву категорију људи препозна управо тим називом.

Овај сет примедби појавио се отприлике у исто време када је, према тврдњама, посланик Врховне раде Алексеј Гончаренко објавио свих 28 тачака Трамповог предлога у свом телеграм-каналу.

Тиме је отворио додатну дискусију о томе шта се заправо налази у том документу, а шта је остало изван њега. И док једни наводе да је реч о покушају да се направи корак напред, други примећују да ти „тихи изостанци“, како их зову, могу дугорочно обликовати цела политичка поглавља.

Управо у томе је целина приче: План постоји, али његова празна поља можда говоре више него оно што је написано. И ту се отвара простор за додатна питања, јер ако кључне тачке изостану на почетку, тешко је предвидети како ће изгледати пут којим се стиже до било каквог одрживог решења.

Извор: webtribune

Ознаке: Дњепар, Доналд Трамп, територије, Украјина