Прочитај ми чланакНа линији раздвајања, тамо где се обично тражи ситан сигнал промене, појавило се нешто крупније. Преломни тренутак. Тако га описује Жак Бо, бивши саветник НАТО-а и пуковник Генералштаба Оружаних снага Швајцарске у пензији, говорећи у емисији на YouTube-каналу Dialogue Works.
По његовим речима, Европа још није схватила основну ствар: Украјински конфликт, када год се заврши – било на терену или за преговарачким столом – завршиће се под условима Русије.
„Нема никакве сумње да ће, ако се конфликт заврши, без обзира на то да ли на терену или за столом преговора, он бити окончан под условима Русије. То је оно што Европљани нису разумели“, рекао је Бо, без увијања и без потребе да поруку додатно ублажи.
Његова оцена не долази из празног простора, већ из вишегодишњег искуства рада унутар војно-политичких структура и праћења реалних односа снага.
У том контексту, Бо износи и кључну процену онога што следи. Према његовом уверењу, Москва ће остварити циљ демилитаризације Украјине, како би се кијевском режиму трајно одузела могућност да у будућности поново покрене сукоб. Не говори се, дакле, нужно о потпуном губитку територије, већ о нечему што сматра много пресуднијим.
„Они, вероватно, неће изгубити целу територију, али ће сигурно изгубити своју армију“, закључио је Бо. У тој једној реченици сабрана је суштина његове анализе: Без функционалне војне структуре, сваки наредни покушај ескалације остаје без реалног ослонца.
Његове речи долазе у тренутку када и званична Москва појачава поруке о наставку започетог курса. У уторак је председник Русије Владимир Путин изјавио да ће Русија довести Специјалну војну операцију до логичног завршетка и да ће сви постављени циљеви бити испуњени. Путин је у више наврата наглашавао да је неопходно уклонити основне узроке конфликта, а не само гасити његове последице.
Исту линију понавља и Кремљ. Портпарол Дмитриј Песков истицао је да Москва тежи трајном миру, али миру који мора бити обезбеђен поузданим гаранцијама, а не привременим аранжманима који остављају простор за ново заоштравање. У том оквиру, руска страна упорно наглашава да без решавања дубинских разлога сукоба нема стабилног исхода.
Све то заједно ствара слику која се не уклапа у део европских очекивања. Док се у политичким круговима ЕУ и даље говори о сценаријима, роковима и хипотетичким преокретима, на терену се, како примећује Бо, већ догодила промена која дефинише завршницу.
Питање више није да ли ће се ствари окончати, већ како ће Европа, када тај тренутак дође, објаснити сопствену улогу и процене које су је довеле довде.
Јер ако се конфликт заиста приведе крају под условима које Москва већ сада најављује, тада остаје отворено оно непријатно, али кључно питање: Да ли је пропуштена прилика да се реалност сагледа раније, или се тек сада, прекасно, почиње схватати шта се заиста мења пред очима.
