Дуго најављивани СПИРИ програм, а заправо финансијско потчињавање универзитета као средство политичке контроле, почиње да "ради" првих дана наступајуће године. Према сазнањима НИН-а, додатно су у припреми и измене критеријума и стандарда за акредитовање факултета, који би могли да буду још један озбиљан удар на високо образовање.
Ова прича почела је знатно пре блокада и бунта универзитета. Једини који је у старту јавно реаговао је Факултет политичких наука и изнета забринутост прошла је мање-више неопажено. На опис да је то програм који треба да олакша управљање финансијама, ипак, није се генерално насело, али није ни било много буке. Одмах је било јасно да је СПИРИ начин да се финансирање високог образовања пребаци на Министарство просвете, односно финансија, пише НИН.
Факултетима остају само евиденциони, уместо жиро-рачуна. Са рачуна који би припали факултетима не могу се вршити плаћања, а и сав приход који су факултети сами остварили од разних пројеката, студентских школарина иде у државну касу. Не треба много анализе да се схвати да одузимање финансијске самосталности води ка веома упитној аутономији универзитета. Професор Никола Иланковић са Факултета техничких наука у Новом Саду и члан Академског пленума за НИН појашњава да је постојала радна група у времену пре блокада, коју су чинили представници власти и универзитета. Радна група је донела закључак да СПИРИ није могуће имплементирати на високо образовање, али, како додаје, „тај закључак је одбачен како би се сада казнили факултети”. Иланковић прецизира да је СПИРИ директан удар на Устав, аутономију и слободу универзитета.
– На делу је кршење Устава Републике Србије јер је посреди напад на уставом загарантовану аутономију универзитета која је уставна категорија, а не добра воља извршне власти. Увођењем СПИРИ система факултетима се одузима право да самостално управљају сопственим финансијама, што представља директно кршење Уставом загарантоване институционалне и функционалне аутономије универзитета – каже Иланковић.
И тако долазимо до чињенице да је СПИРИ, ма како га власт тренутно представљала, само још један инструмент за дисциплиновање критичке академске заједнице. Према незваничним наводима, власт би могла да прибегне једној идеји из прошлости, а то је да се приштински Универзитет измештен у Косовску Митровицу додатно измести, овог пута у Нови Пазар. Још једна идеја из прошлости је већ заживела у облику факултета српских студија у Нишу. И она се чинила несувислом и бесмисленом. За сада постоји највише на папиру јер, како сазнаје НИН, професори Филозофског у Нишу не желе да предају на новом факултету. Али и то се догодило, Србија је добила нови факултет и поред процедуралних пропуста чија образовна намена уопште није јасна.
Притисци на универзитете нису ни престајали и имају разне облике. Сада је на реду нови талас.







