Прочитај ми чланакАмеричка служба за царину и заштиту граница (ЦБП) издала је Налог за задржавање испорука аутомобилских гума произведених у Србији, прецизније у фабрици Линглонг у Зрењанину.
Како је наведено, пошиљка из Србије задржана је због доказа који указују на употребу принудног рада у производњи. Радници у Линглонгу, према наводима, испуњавају чак девет индикатора који указују на принудни рад. За то време, надлежни у Србији не реагују, иако је Линглонг једна од фабрика која је од државе добила милионске субвенције, пише Нова економија.
– Порука је јасна, Сједињене Америчке Државе неће толерисати принудни рад у ланцима снабдевања – рекао је комесар ЦБП-а Родни Скот.
Ова забрана, како је наведено у саопштењу ЦБП-а, резултат је њихове истраге и прегледа информација које указују на то да Линглонг производи аутомобилске гуме користећи принудни рад.
– ЦБП је анализирао следеће поткрепљујуће доказе: изјаве радника, фотографије, уговоре о раду, белешке са фокус група са терена, снимке екрана текстуалних порука, извештаје невладиних организација из отворених извора, медијске извештаје и академска истраживања – наведено је у саопштењу.
Како се додаје, ови докази су показали да су радници у компанији Линглонг показали девет индикатора принудног рада, према Међународној организацији рада. То су задржавање личних докумената, застрашивање и претње, изолација, прекомерни прековремени рад, ускраћивање зарада, дужничко ропство, злостављачки услови живота и рада, обмана и злоупотреба рањивости.
– Чињенице које стоје иза ових показатеља указују, на основу разумне сумње, да су радници укључени у принудни рад, односно рад који се обавља невољно и под претњом казне – додаје се.
Ипак, у саопштењу није прецизирано на које се тачно догађаје односе докази којима америчка администрација располаже.
Мирјана Митић из организације Астра каже да тренутно не постоје индикатори да се у фабрици Линглонг дешавају тешка кршења закона, као што је то био случај са радницима из Вијетнама и Индије, којима су чак одузимани и пасоши.
– Као организација која се континуирано бави праћењем случајева трговине људима, могу да кажем да настављамо да пратимо ситуацију у компанији Линглонг и да и даље добијамо информације које указују на кршења радних права, нарочито када су у питању услови рада, зависност радника од послодавца и ограничен приступ механизмима заштите. Међутим, у овом тренутку, на основу информација којима располажемо, не постоје јасни индикатори који би омогућили да говоримо о идентификованим случајевима експлоатације и трговине људима у смислу важећих националних процедура. Ми и даље свакако постављамо питање да ли се ситуација мало бар поправила за раднике или се сада примењују суптилнији механизми контроле и принуде као и контроле информација које излазе ван компаније – каже Митић.
Америка зна, Србија ћути
У овом случају, издваја се једно кључно питање. Како је могуће да америчке власти знају, а српске не, шта се дешава у Линглонгу?
Стручњак за радно право и председник Центра за достојанствен рад Марио Рељановић каже да су на случај Линглонга заборавили надлежни, који би такође волели да их се ни јавност не сећа.
– Та фабрика је од почетка више политичка него економска инвестиција, и одавно је јасно да се у њој дешава модерно ропство, али смо имали читаву плејаду ликова, од министара до заштитника грађана, који су имали непримерене изјаве и тврдили супротно. Тако је створена нека паралелна реалност, ти радници су враћени у своје земље и случајеви су заташкани – прича Рељановић.
Међутим, очигледно је да то што српске власти ситуацију у Линглонгу игноришу, не значи да међународне институције не примећују.
– И Европски парламент се огласио о томе, били смо на америчкој Wатцх листи, а у једној верзији Уредбе о забрани увоза робе у Европску унију, наведена су два примера принудног рада – један је био Линглонг. Ми можемо да гурамо ово под тепих, али чињенице су утврђене. То што овде не можете да кажете да је било трговине људима, јер није било суђења, па је то клевета – није кључно за неке друге државе – прича Рељановић.
Мирјана Митић истиче да је Астра све информације до којих је дошла у случајевима Линглонга доставила надлежним органима, али да радници ипак нису и званично идентификовани као жртве трговине људима.
– Такође, немамо информације о томе докле је тужилаштво стигло у поступању поводом ових навода, нити какви су конкретни исходи институционалних реакција. Можда баш то ћутање говори много. Једини ко се заправо огласио је Заштитник грађана који је објавио посебан извештај након надзора у овом случају – каже Митић.
Саговорница Нове економије подсећа и да Немачка агенција за надзор над применом закона о дужној пажњи у ланцу снабдевања БААФА, још има отворен надзор у овом предмету, с обзиром на то да се гуме увелико извозе немачким ауто-компанијама.
– Ово питање, према нашем мишљењу, превазилази један појединачан случај и отвара много шире и системско питање – питање функционисања институција које би требало да штите право сваког радника на достојанствен рад у Србији, али и да реагују правовремено и одлучно на сваки облик принудног рада и трговине људима. Чињеница да стране институције процењују да постоје довољни основи за озбиљне мере, док се у домаћем систему не долази до формалне идентификације жртава, за нас као организацију која годинама ради са преживелима јесте дубоко фрустрирајућа. Она указује на постојеће слабости у систему препознавања, недостатак проактивног приступа и изостанак јасне одговорности институција. Борба против трговине људима и принудног рада не би смела да зависи од тога ко поставља питање, већ од обавезе државе да штити достојанство, безбедност и права свих људи који у њој раде – закључује Митић.
Одлука политичка, али оправдана
Рељановић истиче да ова одлука има везе и са актуелним политичким тренутком и чињеницом да САД врше притисак на одређене државе, међу којима је и Србија.
– Ово јесте дошло у политичком тренутку који је погодан, али одлука никако није неоправдана. Није Америка причу о принудном раду измислила да би нама наудила – каже Рељановић.
Ипак, Рељановић је скептичан да ће држава ишта предузети.
– Ово је кинеска инвестиција, а Кина још колико-толико држи страну власти, тако да они неће ризиковати. Ту је и општи став да ни са чим не треба угрожавати инвестиције, а свака критика се тумачи као нешто што би те инвеститоре могло да отера. Пре бих рекао да ће власт да држи главу у песку, а да ће такозвани медији спиновати причу. Ако инспекција случајно уђе у Линглонг, ту ће бити огромних казни, кривичних и прекршајних пријава, јер Линглонг не крши само права радника, већ је питање да ли њихови објекти имају све дозволе – закључује Рељановић.
