Од почетка ове године три произвођача у Србији заштитила су географско порекло производа који се праве по одређеној, специфичној рецептури па их је сада на тој листи укупно 47. Према речима Миреле Бошковић, помоћнице директора Сектора за знаке разликовања у Заводу за интелектуалну својину,може се рећи да домаћи произвођачи све више увиђају колико је значајно да прођу кроз овакву процедуру и максимално се заштите.  

– У последњих неколико месеци заштитили смо четириимена порекла – сјеничко јагње, сјенички сир и пиротски качкаваљ, а најновији је сомборски сир. За то је прилично велико интересовање y односу на ранији период – истиче Бошковић.

Поступци заштите трају око годину дана, јер је потребно време да се изради елаборат, а када се заврше произвођачу се признаје добар квалитет, али и то да производемогу да праве и продају искључиво житељи из тог подручја.

Борба око познатих назива производа који у свести купаца имају одређена позитивна својства нису новост. У Хрватској се, рецимо, тренутно води полемика о томе да ли ће ова земља по ступању у ЕУ изгубити право на коришћење имена „прошек” за вино које се годинама прави на тим просторима, будући да право на тај назив полаже Италија. За сада нема назнака да би нешто слично могло да се догоди у Србији. Ни произвођачима српских најквалитетнијих производа није лако да се изборе са нелојалном конкуренцијом. Данас свако може да изнесе робу на пијацу и истакне да продаје рецимо – хомољски мед, ариљску малину или футошки купус, што се и најчешће догађа. Постоји ли уопште начин да се произвођачи изборе са овим проблемом, а потрошачи заштите од превара које се дешавају.

Они који живе на одређеној територији, а заштитили су производ, имају ексклузивно право да то име овлашћено користе. Свако ко је са тог подручја а испуњава одређене услове производње можеда користиту ознаку и супротстави онима који то раде неовлашћено.

– Али да би се неко уписао као овлашћени корисник мора за своје производе да добије сертификат преко овлашћених сертификационих тела. За сада је, колико ми је познато, футошки купус завршио поступак сертификације који је прилично дуготрајан. На осталим произвођачима је да учине исто, како би могли да реагују уколико дође до повреде права – објашњава Бошковић. 

Неки од производа с ознаком географског порекла у Србији су: ужичка сланина, сремски кулен, пожаревачка кобасица, ртањски чај, пиротски ћилим, лесковачко роштиљ месо, бермет…