Подешавања / Settings

Грађани су чули узвике ’’Живео Дража Михаиловић!’’, стоји у општинској пријави.

Председник удружења ветерана „ОВК“ Џавит Јашари је рекао да су „они који су се борили у Куманову били хероји“.

У Другом свјетском рату село је израсло у симбол страдања српског народа у такозваној Павелићевој НДХ. Бацањем живе дјеце и њихових мајки у јаму Голубинку код Шурманца убијено је око 600 становника овог села.

– Све је било у реду када сам изашао у шетњу. Био сам напоље када су ме комшије позвале и рекле да гори цео спрат. Мислим да је ватра кренула из стана испод мог. Ту се налазе неке канцеларије које су последњих недеља биле у процесу реновирања – рекао је потрешено станар запаљене зграде Драган.

И нигде Срба ни у тој пресуди. Њих уопште суд не спомиње. Нигде ни речи о стравичним злочинима над Србима у Сијековцу, у Херцеговини, у југозападној Босни… Ништа.

– На послу стално прете отказима, а Даринка, односно Боса како смо је сви звали, то није могла да поднесе. Последња два месеца је била под сталном пресијом, у страху, плакала је. Била је толико лоше да су је колеге неколико пута водиле кући – кажу у “Заштитним радионицама”.

Лазанском смета сурадња дјела хрватских и херцеговачких четника са Италијанима. У тим тренуцима српски народ пролази корз незапамћени геноцид, пријети му потпуни нестанак на подручју НДХ, а Италијани тај геноцид спречавају. Ако су четници фашисти зато што су сурађивали са Италијанима, јесу ли по тој логици усташе анти-фашисти јер су сурађивали са партизанима?

Властимир Шефер, син убице Радета Шефера, који је дан после венчања извршио масакр, изјавио је да га отац није убио само зато што му је нестало метака у том тренутку.

Специјални суд у Београду изрекао је данас првостепену пресуду којом су Лука Бојовић и Владимир Милисављевић звани Влада Будала ослобођени оптужби да су починили неколико убиства током 2004. Истом пресудом Сретко Калинић осуђен је на 35 година затвора док је четворооптужени Милош Симовић осуђен на 30 година.

КОМУНИСТИЧКИ злочини дословно су избили из земље на Брду мира изнад Горњег Милановца 70 година пошто је Озна ту убила без суђења неколико стотина људи. Кости жртава су откривене јер су се осушили борови посађени поврх гробнице да би је сакрили. Гробови оних које је Озна прогласила народним непријатељима и убила систематски су уништавани по наредби Александра Ранковића од 18. маја 1945. године.

Када је 2006. године Скупштина Републике Србије усвојила Закон о рехабилитацији, мишљења стручне јавности била су подељена. Желећи да избегне компликовану и спору (а некад и законом ограничену) процедуру обнове поступка, законодавац се одлучио за решења која се концентришу само на то да ли је осуда или прогон био извршен из „идеолошких и политичких разлога“[1]. Тако је тежиште рехабилитације са чињеничних пребачено на формално-правне аспекте осуде.

Српско-руско пријатељство не огледа се само у гостовању војника, гардиста и авиона на парадама ових двеју земаља, издрањи споменика великих државника у главним градовима или помоћи руске Владе нашој инфраструктури (нарочито железничкој), већ и у једном врло лепом пројекту

За мање од 48 сати Србију су потресле четири велике трагедије, а у свакој је сценарио готово идентичан, породично насиље је одвело у смрт четири брачна пара.

„Крајње је време да вам изнесем једну идеју. Прошло је 17 година од прве отмице Срба на Косову и Метохији. Ред је да се одужимо тим људима а и сами себи за немар и срамоту“.

Мање је позната полемика која је вођена у лондонском Тајмсу, на самом почетку суђења Дражи Михаиловићу, између Фицроја Маклејна и британских официра који су били у савезничкој војној мисији при штабу Врховне команде Југословенске војске у отаџбини.

Аћиф-ефендија био је управник Новог Пазара у време Другог светског рата, и по тврдњама бројних историчара у сарадњи са Немцима убио је и протерао хиљаде Срба.