Подешавања / Settings

Након успешне руско-српске војне вежбе под називом „Срем 2014“, која је у таквом формату одржана по први пут, а коју је извело преко четири стотине врхунских војника уз употребу савремених борбених средстава, већ на први поглед може се извести закључак да је она у Србији пропраћена у наглашеној тишини, док је у окружењу она описана са нервозним констатацијама да се ради о руском показивању мишића Европској унији са најзападније тачке на којој руски медвед може показивати своју моћ, па све до појединих оцена да маневри руско-српске војске представљају ризик за Косово и тамошње НАТО снаге.

Да Србија има научнике способне да створе што нико други не може најбоље показује пример професора физике с Машинског факултета у Београду Александра Томића.

У Србији после доминације западних медијских сервиса почињу да делују њихови пандани из Русије и Кине

Откако је пре 2 године основан Руско-српски хуманитарни центар (РСХЦ), не престају нагађања и спекулације да се заправо ради о прикривеној руској војној бази.

Иако није добио дозволу за скакање са Саборне цркве, Манојло није желео да одустане. Крајем новембра 1841. године одлучни калфа је скочио с београдске Ђумрукане, тј. Царинарнице, смештене на обали реке

„Као што већина зна, немамо струју. Ово је приватна кућа, дуго је било неплаћених рачуна за струју, матична школа није имала довољно средстава да исплати дуг“, каже она.

Само када је српско право на језик и ћирилицу у питању, као што је то у Вуковару или Црној Гори случај, не постоје никави европски демократски закони о заштити. Управо је чланство Хрватске у ЕУ произвело нови и највећи талас прогона српског писма и српства уопште.

Када је у септембру 2012. године портал „Србин инфо“ покренуо иницијативу за подизањем споменика руском цару Николају Другом Романову у центру Београда, реализација ове идеје није била ни у најави.

Да је Дубровник до 20 века био српски, а не хрватски град говоре и чињенице.

Руски и српски патријарси Кирил и Иринеј освештали су данас у Београду, у Девојачком парку, споменик Николају ИИ Романову, „цару који је жртвовао круну, царство и живот да би спасио Србију“.

Илегално копање или крађа угља са вагона постала је свакодневица за босанску сиротињу. Незапосленост и беда натерали су многе да се спуштају у дивље јаме у близини рудника угља. У Какњу надомак Сарајева самоуки рудари за осам сати ручно ископају тону угља, која на црном тржишту износи око 35 конвертибилних марака. Копају обично ноћу кад је контрола слабија.

Eво до каквих резултата су дошли. Како су то (Срби) урадили? Како може једна релативно неразвијена војска, која користи застарелу совјетску технологију, да обори један од најнапреднијих ратних авиона на свету? Авион који је требало да буде невидљив за радара? Као што можете замислити, постоји неколико теорија. Ући ћемо дубоко у претпоставке “шта-ако” и истражити их детаљно.

Поред све ове беде у којој живимо, још нас и људи малтретирају. Наша жеља је да нам неко, макар и на крају света, поклони парче земље или напуштено домаћинство, ми нисмо лењи, могли бисмо тако да се прехранимо, радила бих у башти.

На списку који је потписала министарка Зорана Михајловић нема ни локација на Сави где су куће градили и син Милана Бачевића, брат Љубише Бухе Чумета…

Од свих новина, што их Србија тако обилно пружа оку западњака, ниједна не изражава боље прави народни дух, ниједна не чини то тако сликовито и примамљиво као чиче у војсци.

Слетели смо с пута у канал. Нисам ни био свестан шта се догодило. Није нам нико пресекао пут, мислим да се незгода догодила због клизавог пута, каже за Курир Антић