Подешавања / Settings

Смањивање људских слобода се данас маскира повећаним сексуалним слободама. Сад нека жена покаже пичку на телевизију и никакав проблем није. Сад је то већ и мало тренд.

У тренутку када је штампана прва књига у Београду, средином XВИ века, град се већ више од три деценије налазио у саставу Османског царства, под владавином султана Сулејмана ИИ Величанственог, који је Београд освојио 29. августа 1521.

Понекад је видим лежећи у сну
као игру сјена на мом рамену
бијело свјетло изнад површине тупих корака
колико још има до очаја

„Љубите пријатеље своје!” поручио је Србима Николај Велимировић. Добро је знао, и лично је искусио, колико су Срби несложни. Јасно му је било и то да љубити непријатеље могу само изузетни и узвишени духови, прожети светошћу. А просечни Срби треба, пре свега, да порекну Песникову тврдњу: „Најцрњи враг је Србин себи сам.” Или ону другу: „Србин је Србину Јуда.”

Крене једног дана Власт неким својим послом и наиђе на стари Храст. Стане Власт испред Храста, не показујући ни најмању жељу да га заобиђе.

Девојка се Сунцу противила:
„Ај сунце јарко, лепша сам од тебе.
И од тебе и од брата твога.
Ај, брата твога, месеца јаснога.“

Филм „Поред мене“ продукцијске куће „Hypnopolis“, редитеља Стевана Филиповића, освојио је „Златну арену“ у конкуренцији међународног програма 62. Пулског филмског фестивала.

Само поузданим траговима и доказима до истине, ма каква она била и коме год се (не) свиђала – мото је књиге „Крваве сузе Постојбине“, чији аутор је Милорад Бошњак, новинар „Вечерњих новости“. Књига документује постојање великих насеобина Срба на територији данашње Републике Хрватске од четвртог века хришћанске ере па све до антицивилизацијског егзодуса 1995.

К’о сунце што сја кроз дан
К’о мјесец жут што на небу сја
Тако ми драга знај изгледаш ти
Док са смијешком проматраш свијет.

Радојка Живковић, наша највећа уметница на хармоници: Са супругом Тинетом је снимила 24 плоче и одржала 12.500 концерата широм земље и света.

Тихо тече Сава покрај мога Срема
Цело село спава тебе драга нема

Дан, као створен за нас
а ти, ниси ту
На клупи, где сам те чекао ја
сад је неко други

Првак Народног позоришта Љубивоје Тадић становао у нехуманим условима с мајком и непокретном сестром, која је страдала у пожару.

Иди сад, друже мој
љубави поздрав ми однеси мојој ти
путу мом ту је крај
уморан овдје ја ћу стати, желим мир

Мајко земљо моја једина,
мајко земљо ти не плачи,
мајко земљо моја једина,
мајко земљо ти не плачи.

Уз образложење да је више пута јавно подржавао политику Русије. А још поздравио повратак Крима у састав Руске Федерације.