Подешавања / Settings

У покушају да пређемо ову поделу, без обзира на препреке, наш дописник је присуствовао предавању на Харвардском клубу у Њујорку, које је 21. јануара [о. г.] одржао Џејмс Отесон (James Otteson), професор политичке економије на универзитету Вејк Форест и уредник нове књиге „What Adam Smith Knew, Moral Lessons on Capitalism from its Greatest Champions and Fiercest Opponents”. Он се запитао шта би велики шкотски економиста могао да каже о најновијој кризи.

Налазимо се пред демографским суновратом, стручњаци су немилосрдно јасни; пређу ли Срби линију која им је испред носа, улазе у простор избрисаних народа

Но жена кад се дохвати превласти, руши човекову част, и власт и будућност. То је особина свих револуција и свих безакоња. Од женског разврата ништа страшније нема. То је страшније од незнабоштва. Јер женска слобода и разврат, нераздвојени су појмови. А последица тога је род људски без будућности.

Истрага сензационалног убиства руског политичара Бориса Њемцова још није открила непосредне извршиоце али постепено се расветљава логистика злочина и идентификују се актери.

Почела је тешка артиљерија да бије по Александру Никитовићу. Било је то и за очекивати после посете немачких парламентараца Београду предвођених покојним Андреасом Шокенхофом у лето 2012. године, када су донели списак са седам услова које Србија мора испунити како би наставила своје евроинтеграције. Други услов гласи: „откривање и гоњење починилаца паљења зграде амбасаде Немачке 2008. године“. Дакле, Александар Никитовић се испречио на путу Србије ка ЕУ. Зато га више нико не може спасити. Где Немци покажу оком, ту српско правосуђе креће скоком. Много тога подсећа на стање у Недићевој Србији. Само тада су спискове са захтевима и именима доносили и правили представници ове земље са презименима Лер, Беме, Нојбахер…

Да ли ће Вучић на крају своје каријере попут Јануковича бежати из своје земље да га не оптуже за ратни злочин о коме ће нека НАТО медијска испостава у Србији јавити петнаест минута пре него што буде извршен?

У Прибоју се и даље не производе камиони за Финску, смедеревска железара није нити продата нити је нашла стратешког партнера, на Косову су укинути сви елементи државности Републике Србије, динар је у слободном паду, „Телеком Србије“ се спрема за продају.

Препустивши банкарско тржиште странцима, Србија је дошла у ситуацију да је у задњих десетак година најмање 30 милијарди евра изнето из земље од стране банака. Томе кумују понајвише кредити са валутном клаузулом.

Да ли је то пролазни феномен или је заиста почело да се дешава нешто добро са српским филмом, као увек посебно видљивим и популарним сегментом културе (као што је то фудбал међу спортовима), не знам.

Министар иностраних послова Србије Ивица Дачић планира да, заједно са министром одбране Братиславом Гашићем, посети седиште НАТО у Бриселу ради учешћа у званичној церемонији потписивања споразума о Индивидуалном плану деловања у оквиру партнерства Србије и Североатланске алијансе. [1]

Само су полиција и матичар Нелета Карајлића називали његовим правим именом. Питање да је он Ненад Јанковић, било би једно од тежих у сваком квизу.

Подаци који се ускраћују, често се односе на пребивалиште неког лица, што је с друге стране неопходно оштећеном, за покретање било парничног, или кривичног поступка.

Човече! Какав цар! Да нас човек посаветује, Бог да нас види. Јер, ово око Украјине постаје све досадније. Само да нас неко не претекне. Данас је конкурениција за те послове све већа.

..Знај да и безумни и обузети болешћу лудила много муче сами себе и, бивајући у жалосном стању, подједнако се и смеју и радују својим делима, која код других људи изазивају плач над овим болесницима. Али ми не говоримо да су они због тога ослобођени од казне. Напротив, баш због овога они се налазе у ужасном мучењу, а то је, да нису свесни свога положаја. Не треба болесни да суде о стању дела, него здрави…

Болесно је када се „фалите“ колико је држава дала странцу да са мојим парама направи фабрику у којој ћу му ја радити такорећи бесплатно. Обични сељаци имају пуно решења, али их нико не слуша. Ми бисмо да градимо, а ви бисте да рушите, то је разлика.

Признајем: кад сам видео тај литерарни састав, пун снова, мрава и цврчака, прво што сам помислио било је да Мира Марковић пише колумну за „Блиц“.