Подешавања / Settings

Крајем фебруара је годишњица изласка сарајевских Срба из тог града. Доносимо вам причу из књиге Деца са границе:

Садашњи сукоби на подручју Мариупоља имају за циљ ослобађање раније „ничије земље“ коју је хунта заузела за време Турчиновљеве „ПР офанзиве“.

Осим неколико паничара, нико се није изненадио када су европски министри финансија постигли договор са Грчком о продужетку помоћи овој земљи до почетка лета. Сиризина влада је недељама понављала да на то неће пристати и да жели слободнији кредитни уговор. Постигнути договор у Бриселу је капитулација њене политике и победа Немачке и осталих држава чланица Европске уније.

,,Мислим да се културна мисија Русије по овом питању састоји у томе да још неколико столећа задржи у животу јулијански календар и на тај начин олакша западним народима повратак са никоме потребне григоријанске реформе на неискварен стари календар“.

„Форин афеарс“ је публикација елитистичког Савета за међународне односе, јата бивших и садашњих државних функционера, академика и корпоративних и директора финансијских институција који на себе гледају као на старатеље и оне који формулишу америчку спољну политику. Публикација Савета носи значај ауторитета и у њој човек не би очекивао шалу и комику, али сам, читајући чланак Александра Мотила Збогом, Путине: зашто су председникови дани одбројани од 5. фебруара, плакао од смеха.

ар да нам да храну производе странци на нашој земљи, а да ми сељаци јашемо камиле. Зар да нам Арапи ору наше њиве а да се ми који то радимо вековима дозвољавамо слепом вођи да нас понижава.

водећи се на флоскулу западни Балкан, Србија је потпуно запоставила централни, који се пружа од Мађарске до Егејског и Црног мора.

„Рат против Срба није више само војни сукоб. То је битка између добра и зла, између цивилизације и варварства.“
(Тони Блер, британски премијер, током НАТО агресије на Србију 1999. године цео српски народ проглашава за зло и варваре које треба уништити)[i]

А неупоредиво више оних којима је данашње Сарајево један нормалан муслимански град у коме, као и у већини малоазијских и блискоисточних градова, доминирају сунити, има доста вехабија, нешто шиита и занемарљива мањина од пет одсто хришћана, који у миру мало коме сметају, али када се закува, први настрадају.

Нешто од оног на горњим сликама су козачке личне карте, а козаци нису ни крили да се тамо боре и да се боре на организован начин још од пролетос – то није тајна од априла 2014. Затим су ту и неке ознаке, медаље и иконе, све из исте, козачке приче. И руски пасоши, без икаквог објашњења чији су и одакле су ти људи дошли.

Новак Ђоковић био је ексклузивни гост емисије „Сведок“ која је приказана на „РТС“-у, а најбољи тенисер света причао је о чему сања, шта је у његовом животу и каријери променио син Стефан, али и о главним конкурентима на врху и новим талентима у „белом“ спорту.

Зашто се у Русији посвећује толико пажње годишњици украјинског Мајдана, догађају из друге државе, питају се руски либерали?

Сa обзиром на то да је унутар велике већине политичких странака одавно постигнут договор о изабраном путу наше земље, потребно је ван скупштине обрачунати се са преосталом „опозицијом“, макар то била и сама Црква.

Као што је Русија настојала да геополитички заобиђе нестабилни санитарни кордон (израз британског геополитичара Хелфорда Макиндера, пред крај Првог светског рата, којим је описао стварање држава од Балтика до Јадрана и Егеја као начина спречавања директног контакта Русије и Немачке), тако су и евроатлантске силе одговориле активним спречавањем потпуног заобилажења „своје зоне интереса“.

Искрено очекујем да ће се и други „дозвати“ памети. „Устани Србијо“ је стари је слоган. Ми смо запалили жишку, остали нека запале ватру.

„Србија мора умрети“, („Serbien muss sterbien“) је већ тада била главна парола колонијалних сила, уочи и током Првог свјетског рата.
Од 90-их година, повампирани западни политичари узбудили су старе страсти.