Подешавања / Settings

Пре три године, упокојио се Предраг Р. Драгић Кијук. За оне којима је његово дело било инспирација, он је жив.

Невероватан је цинизам и поигравање судбине да баш они, којима се целокупан политички живот, дужи од деценије и по, заснивао готово искључиво на трагању, обележавању и јавном прозивању издајника отаџбине, својом вољом и својим избором, постају и сами део тог „мрачног“ и опскурног „издајничког дела нашег друштва и државе!“

Често се каже да се, када се пропусте добре шансе, ретко добије прилика за поправни. Ипак, добили смо је. Не толико зато што смо је колективно заслужили, већ зато што још увек није продато све што у земљи Србији вреди. На пример Телеком. И треба урадити све да он не буде продат.

До сада је Поглавар Руске православне цркве само једном говорио са трибине парламента, али је тада, у септембру 1990., патријарх Алексеј Други само учествовао у Врховном совјету СССР-а у дискусијама о закону о верским организацијама, који је тада донет.

Неспремност либералне елите да подели своју моћ и приходе изазваће жестоку борбу на територији ЕУ

Елементарна претпоставка сваког одрживог друштва јесте његова демографска саморепродукција. Српско друштво не успева да обезбеди демографску обнову. Сваке године Србија, због негативног природног прираштаја (више људи умре него што се роди), губи око 35.000 становника. Такође, Србију сваке године напусти око 15.000 људи. То значи да је Србија у последњих 10 година изгубила 500.000 људи. И у наредних 10 година, готово извесно, Србија ће изгубити исто толико становника. Наша земља ће 2050, ако се нешто не промени, имати два милиона становника мање.

Да ли ће Грчка заиста моћи да се окрене Русији, највише зависи од тога какву ће сарадњу успоставити Москва са званичном Анкаром. Јер, нема сумње да ће у случају да Ципрас дефинитивно откаже послушност и окрене леђа Бриселу и Вашингтону, нахушкати Турску на Грке.

Шта више, најодговорнији међу нама и онај који има законом утврђену дужност да води рачуна о томе, Гувернерка Табаковић, даје више него упитну и неодговорну изјаву, да ће било каквим чињењем, а у вези „дивљања курса швајцарског франка“ направити енормне губитке банкама??!!!

Скоро смо имали српски Вотергејт. ВБА прислушкивала судије, опозицију, синдикате. Да ли су криви војни шпијуни или је и дигитализација баријера демократији?

Победа странке „Сириза“ на јучерашњим грчким изборима међу Србима је дочекана са мешавином наде – да ће се Алексис Ципрас можда усудити да пркоси Бриселу и Берлину – и опреза, јер би се врло лако могло десити да и ова странка буде само још један тројански коњ Атлантске Империје. Повод за потоњи осећај сигурно је и непријатељски став Сиризе према Цркви. С друге стране, Ципрасову победу су поздравили суверенисти широм Европе – међу којима су и „десничари“ попут Марин ле Пен.

Глобални НАТО је неукроћена звер која прети човечанству. У време док је нападао вишеструко слабије од себе, кршећи Повељу УН и убијајући на хиљаде недужних људи, многи су сматрали да ће крволочног минотаура задовољити те жртве. Добром делу света је било једноставније да прихвати злочине над Србима, Ирачанима и другим („малим“) народима него да се супротстави тежњи Вашингтона за светском хегемонијом

Као ни Грци, ни Срби се више неће дати плашити претњама невладиних организација да се не враћа „у црне деведесете“

Отказивање изградње Јужног тока, ако то није само „тактичка варка“ председника Путина са политичком и економском позадином, са једне, и јачање руско турских односа, уз договор око изградње тзв. турског тока, са друге стране, уз већ појачани интерес Вашингтона, Брисела и Берлина, донеће у догледно време нову политичко-безбедносну „конфигурацију“ односа на Балкану, са тешко предвидивим исходом.

Штрајк просветних радника, који је почео 17. новембра и трајао више од два месеца, није се покренуо са мртве тачке док није дошло до потпуне обуставе рада 22. децембра. Ако се узме у обзир и протест адвоката, који је из одређених разлога био озбиљнији, организованији и који је трајао доста дуже, лако је на делу видети један механизам одговора на штрајк који је сличан већини министарстава у овој влади.

„Када се данас враћамо Светом Сави, то је изнова мирење завађене браће, то је владавина закона, то је солидарност са потребитима, то је зидање на чврстом историјском темељу. Самоспознаја и самопоштовање као предуслов сваког истинског самоостварења“, рекао је, између осталог, Бошко Обрадовић на Светосавској беседи пре годину дана. Да ли смо од тада још даље од оснивача српске нације?

И један и други су ратове, које су водили деведесетих, наставили другим средствима, двехиљадитих