Подешавања / Settings

2014. година у руско-спрским односима. Посета председника Путина Београду – и разочараност поводом Јужног тока. Ембарго за Европу – и могућности за српске произвођаче. Сећање на Први светски рат – и ера савремених информационих технологија. О резултатима года у интервјуу за Спутњик Србија говори амбасадор РФ у Србији Александар Чепурин.

. Он има моју подршку упркос томе што нам ставови по многим питањима у претходних 20 година нису били истоветни, али смо увек успели да све проблеме решимо. Не виђамо се често, али када год смо у прилици озбиљно и пријатељски поразговарамо.

Претходна власт Демократске странке и садашња власт Српске напредне странке Србију су унизиле и економски уназадиле, угрозиле њен територијални интегритет и разградњом институција њен опстанак као суверене, демократске и правне државе.

Начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић рекао је да је 2014. година била веома тешка за грађане Србије, а самим тим и за Војску.

Политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић оценио је за Радио-телевизију Војводине да су инциденти на изборима у Мионици показали да се владајућа Српска напредна странка „преиграла из жеље да апсолутно влада“

Надолазећи век неће бити „Америчко столеће“, као што неоконзервативци у Вашингтону мисле. Биће „Евроазијско столеће“

Најсвежија и најважнија вест јесте вест да је председник Русије потписао одлуку о руском учешћу у унутрашњем уређењу Храма Светог Саве. Учествоваће најбољи руски и српски мозаичари и живописци, а добродошли су и други.

putin obama bzinski

Да ли се две недеље после историјског пада рубље показује да је руски председник од тога имао много више користи него штете.

Нова ера удвориштва у Србији настала је после председничких и парламентарних избора у мају 2012. Полтрони су се убрзо нашли на старом послу, пре свих пребеглице из странака које су изгубиле изборе, а које су, ништа необично, одједном увиделе да им највише одговара програм Српске напредне странке.

Насупрот Уставном суду, доктор Марко Јакшић – као и остали Србији одани грађани са севера Косова и Метохије – нема ту удобну могућност да такозвани Бриселски споразум посматра као строго политичку ствар без икакве правне тежине. С обзиром на то да се сви договори званичног Београда са Приштином тичу њиховог и опстанка српске државе у јужној покрајини, људи из четири непокорне општине су, хтели они то или не, животно надлежни за оцену сваког од тих споразума, а нарочито оног кровног из априла 2013, који је преговоре усмерио у најпогубнијем правцу.

Протекла дешавања још једном су показала да је Балкан простор узаврелих страсти. Довољни су дрон, застава, повратак једног човека и његова изјава да би се ниска температура праћена леденим кишама одразила и на регионалне политичке односе.

Србија би требало да промени свој званични назив у “Страначка Република Србија”. Србијом не владају закони, као што се то чини на први поглед када прочитате реч “република”, већ странке. Не доноси скупштина законе, већ странке. Не суде судови, већ странке на основу страначких закона и процена.

Конфронтација САД, ЕУ и Руске федeрације је све интезивнија и санцкције су све теже по Европу и њену безбедност али и укупни мировни процес у Украјини. Руско јавно мнење се хомогенизује око председника Путина, али се и економски поларизује што у блиској будућности може да изазове унутрашње поделе на богате и сиромашне

Браћо и сестре, саборци, пријатељи. Због одговорности коју осећам према својим ближњима и према свима са којима сам учествовао у разним подухватима, како би помогли или бар покушали да помогнемо србскоме народу у невољи, подносим јавну оставку на све функције такозваног „управног одбора“ организације „Српски Сабор Заветници“.

Војним сломом и распадом Аустро-Угарске монархије, нестала је са попришта као војна формација и 42. хрватска домобранска дивизија, али је настала загонетка, која већ скоро један век има последице за српски народ и српски етнички простор.

Да се на попису није нашао Синчић ово би вероватно били најдосаднији председнички избори у Хрватској до сада. Чиме је Синчић јучерашњи дан учинио толико занимљивим? Више је разлога, а могло би се рећи како је дан постајао занимљивијим како је одмицао.