Подешавања / Settings

Русији и Путину је са украјинском кризом у лице бачена рукавица коју они напросто нису могли игнорисати. Како је до тога дошло, друго је питање.

Мој човек, јутро на дан утакмице, долази са листингом телефонских разговора са играчима претходне ноћи. У глуво доба, моћни челник клуба зове петорицу првотимаца. Муштикла само што ми не испадне из уста. Па, зар они да ми сместе?!

„Александар Вучић проводи отворену антируску политику. Он покушава да истисне из Србије Гаспромњефт. Он блокира градњу Јужног тока, тј. проводи апсолутну прозападну политику. Зашто се наш предсједник Владимир Путин сусреће са Вучићем? Треба јавно објавити да је он непријатељ и Русије и Србије.“

Нема ниједне мултиконфесионалне и мултинационалне империје, која се није распала у крви и пепелу. Римска, Отоманска, Аустроугарска, Британска, Совјетска, Југословенска.

Политика изолације Русије и председника Руске федерације Владимира Путина се од стране западних влада наставља са елементима ароганције и скандалозног понашања, недолично према једном шефу велике и утицајне државе.

Оно што је за београдску „Политику“ објаснио амерички новинар Вилијам Блум, а тиче се невладиних организација финансираних из Вашингтона, одавно је на балканским просторима познато и свим независним посматрачима светских сплетки и конспиративних дешавања

Духовне везе наша два народа кроз историју су нам мање више познате, уосталом о томе су јуче говорили и професор Ломпар, поготово професор Ковић. Данас је наш однос однос једне растуће империје – наде читавом свету да је нетоталитарна полицентричност могућа и једне мале и осиромашене земље која је пример жртве дивљања униполарних сила.

Један од најближих партијских сарадника Josipa Broza (Tito), Црногорац Милован Ђилас, пише у својим „Сећањима“ како му је Broz причао да их је код села Гукоши убитачно тукла српска артиљерија – „али један топ – причао је Broz – имао је неки посебан звук кад опали, па смо га прозвали Свети Илија“!

У петак се није радило јер се навршила још једна годишњица Дејтонског споразума. И увијек се изнова питам шта се тог дана заправо обиљежава у Републици Српској. Једино је неспорно да је то окончање рата у БиХ, и сасвим је природно да се првог дана мира и данас са радошћу сјећају грађани оба ентитета, као […]

До преломног тренутка у историји Византије, али и свих балканских народа, долази 1204. године нападом крсташа на Цариград. Тада је оформљен геополитички код Ватикана од ког он никада неће одустати.

Две изјаве које су пре неколико дана истовремено зазвучале на два различита краја Европе, то јест у Литванији и Црној Гори, и то из уста челних људи тих држава, које су или већ чланице Европске уније или тек покушавају свим силама да то постану, најбоље показују у ком правцу по свему судећи треба да се одвија и тражена промена српске свести.

Након повратка Шешеља, отварају се велика врата за повратак СРС на политичку сцену.

Текст је објављен у зборнику радова са округлог стола “ Ко разара српску културу?“, одржаног у организацији Српског удружења „Ћирилица“ Савиндана 2014 а посвећеног обележавању 200 година жртвене смрти Светог ђакона Пајсија и игумана Авакума као и 100 година од жртвеног чина Гаврила Принципа.

Без обзира на постојеће међународне споразуме којима се одређује пословање у области биохемијских истраживања, САД се и овде, као и по питању хемијског оружја, придржавају дуплих стандарда. Поуздано се не зна где и каква истраживања врши америчка армија, поготово она која имају везе са смртоносним вирусима.

Поред Франачког (немачког) царства, трагичном распаду јединства Словена допринеле су и инвазије азијатских народа: Мађара, Турака и Монгола. Историја објашњава савремену неслогу.

Тренутно, стање руско-српских односа личи на стање тркача који очекује сигнал за старт, а сигнала нема па нема. Ситуација је таква: потписан је Јужни ток, скоро све крупне руске компаније су у Србији, а инвестиције никако да стигну. Дугогодишњи пројекти чекају своје време. Одговорност за то не сноси само Београд него и Москва