Подешавања / Settings

Најприје да кажем, ако можда још има оних који не знају, да су извјесни Харис Плехо и Расим Смајић изабрани у Скупштину кантона Сарајево као представници српског народа и да ће, с обзиром на дефицит Срба у Федерацији, аутоматски бити делегирани и у Дом народа Скупштине БиХ.

Нисам нешто веровао у белосветске „теорије завере“, чак ни у вактима кад су се, као хипнотисани, све до пре шест година, њима „хранили“ и садашњи наш канцелар и тренутно му први допредседник.

Већина људи из енглеског говорног подручја пропустила је говор председника Путина који је одржао у оквиру међународног дискусионог клуба „Валдај“ у Сочију пре неколико дана, а сва је прилика да и ви који сте чули за тај говор нисте имали прилику да га прочитате и тиме вам је промакао прави значај овог говора

Гоњени лудилом неолиберализма, задужени и „косом на глави“ у банкстерским јазбинама попут ММФ-а, властодршци Србије су ударили на саме темеље душтвене стабилности, и кроз најављене „мере штедње“ и даље распродаје ресурса гурају земљу у понор из кога се она неће дићи

Ако је г. Радун у овим ставовима пронашао нешто што би могло да наиђе на благонаклон став западних амбасада и на интерес да се на тој платформи удруже са ДСС-ом против Вучића, онда би било лепо да грађане Србије обрадује вешћу коју чекају већ четврт века – да су западне амбасаде постале прави пријатељи Србије.

Иако је парламент Србије увео кривичну одговорност за добровољце у рату, ови момци су незауставиви. Колико год у Европи оптуживали Русију и колико год јој претили санкцијама и НАТО, у Србији пословица „нас и Руса – 300 милиона“ никад не излази из употребе. Бројеви су се одавно променили, после распада СССР и СФРЈ заправо су […]

На интернет издању „Руске речи“ (ruskarec.ru) од 26. октобра 2014. г. се појавио ауторски чланак Александра Широкова под насловом „Црвена армија: Ослободилац или окупатор?“, а поводом 70-тогодишњице тзв. „ослобођења“ Београда (20. октобар 1944. г.) од стране Брозових прекодринских партизана и совјетске Црвене армије. На овај чланак се у истом контексту надовезује и претходни чланак са истог портала „Мој деда је ослобађао Београд“ Динаре Чрачове од 20. октобра 2014. г.

ЛГТБ активисти су најавили ове године да ће лобирати да се донесе закон о говору мржње по којем ће сви хришћанско-традиционално васпитани људи, који кроз учењима своје вере базирају свој однос према том питању, практично бити проглашени за оне који говоре језиком мржње, те ће због тога бити кривично гоњени, процесуирани и осуђивани.

У нашој јавности има већ доста очигледних примера који доказују чињеницу да је на делу јасно препознатљив и очит процес контроле и политичке инструментализације медија који се више и не прикрива. Остварена је пуна транспарентност овог процеса.

На почетку протеста, нико није ни могао да верује да ће оволико дуго да потраје. Сви су мислили да ће се ствар решити за неколико дана, као што је и много пута до сада. Где је настао проблем, искрено не знам нити могу да знам јер у преговоре нисам укључен, али видим да обе стране имају позиције као да се ради о неким личним питањима, као да је питање части не попустити ни за јоту, и као да је питање победе оцрнити другу страну и оставити је са што мање „добитка“.

Чувени стих Ловћенског Тајновидца, Петра Петровића Његоша, који гласи – „није свијет оно што мишљасте“, добио је своју примену и ових дана, када би у мало измењеном облику, у складу са актуелним догађајима, могао да се прочита и овако – „није Европска унија оно што мишљасте“.

“Већ има близу иљада година како Србљи имају своја слова и писмо…”, писао је Вук Караџић 1818. у предговору “ Српског рјечника”, а до данас још ни у каквој књизи немају правога свог језика”. Непуна два века касније, српска слова и писмо све брже нестају из Србије, а ни стање језика није задовољавајуће.

Много се данас променило, ништа није као некад. Приписују то напретку цивилизације. Кажу да је цивилизација напредовала толико да нам је све доступно. Живи се много брже, толико да на крају нећемо ни осетити да смо живели. Сећања ће нам испуњавати само мисао: „ех да сам имао више времена“.

Да је то тако говори чињеница да је на Сајму буквално разграбљен и последњи примерак Catena mundi и да је почела преплата за ново издање која иде сјајно.

Онај медијско-полицијско-удбашки мишомор посут је свуда по Србији, и најзабитији кутак мора да буде очишћен од антирежимских штеточина.

Уверен сам да ћемо најдаље до краја године имати податке о свима који су учествовали у крађи идентитета премијеровог брата Андреја Вучића, каже Небојша Стефановић, министар унутрашњих послова и потпредседник Српске напредне странке.