Подешавања / Settings

Недавни долазак Џејмса Комија директора ФБИ у Србију проглашен је од стране министра унутрашњих послова Небојше Стефановића историјском посетом.[i] Стефановић и Коми су разговарали о сарадњи двеју институција, као и о „најважнијим безбедносним питањима, укључујући и борбу против тероризма и вискотехнолошког криминала“. Према речима министра, Београд жели свом „стратешком пртнеру“ ФБИ да покаже како је озбиљан и поуздан савезник у глобалној борби против тероризма. На састанку је било говора и о доласку америчких стручњака у Србију који би помогли у обуци, као и о отварању сталне регионалне канцеларије ФБИ у Београду.[ii]

Овим ја никако не оспоравам да су у Сребреници почињени злочини над муслиманима, али истовремено тврдим да теза тужилаштва о побијених више од 7.000 или 8.000 ВСМ Сребренице, после мојих анализа и прорачуна, није одржива.

Историја је најбоља учитељица. Највише учимо од онога што смо преживели, без обзира да ли нам је живот задао бол или донео радост. У ствари читав живот је нешто између радости и туге.

Портал ирачких Курда Rudaw је објавио вест како ће иранска милитантна и политичка група Народни муџахедини Ирана или Mujahedin-e-Khalq (MEK), која из Ирака делује од 1986. године, бити премештена у своју нову базу у Албанији, одакле ће наставити борбу против иранске владе. Вест су потврдили и албански медији.

Проблем је у питању да ли ће они који су до сада „великодушно помагали“ Грчкој допустити да она покуша да се опорави, јер ипак су они повериоци, а Грчка дужник, који је је уз све то напипао банкрот.

Показала су нам да има на коме свет да остане, кад се једног лепог дана смрдибубе, бубашвабе и остала политичка жгадија врате у канализацију, где им је и место.

Говор предсједника Покрета на Конференцији „Србија и Срби – матица и регион“ у Будимпешти одржане у Будимпешти од 24. до 26. јуна

Опет је загонетан наш положај и опет показујемо невољност да учимо из претходних грешака. Након Украјине, следећа мета Вашингтона је Јерменија, што је било очигледно још у пролеће прошле године. О предстојећој опасности сам пре годину дана писао сам на веб страници РИА Новости „чланака у чланку“ Где плута јерменска Арка „и“ Изолујте 50 најбогатијих Американаца и рат ће престати „, пише Јуриј Городненко.

Ако премијер већ мора да обезбеди присуство власти Србије на овој годишњици, а држи до мишљења свог народа, нека пошаље своју заменицу, министарку Михајловић. Можда се и њој то уклопи у личне обавезе према својим другим међународним улогама и функцијама… а за Србе не би имало неког значаја.

Мира ће под земљом и над земљом бити тек када Мајке Сребренице оду у Скелане, Братунац, Кравицу…и људски, мајчински спусте руку на раме старице у црнини која рида за једнаком светињом, баш као што ће и те старице залелекати у Поточарима, јер само су оне изгубиле све, а лицимери добили свој некрофилски „Дизниленд“!

Аутор теме је човек са корисничким именом „Чварков Ђорђе“. Пажњу нам је привукао његов оригиналан начин размишљања о екуменизму и екуменистима, због чега нашим цењеним посетиоцима на увид доносимо део поменуте дискусије.

Када је у питању очување чистоће лика и дјела блаженика и ишчекујућег светитеља Алојзија Степинца, диже се све што се хрватским зове, укључујући и политички врх хрватских Срба.

Успешан дан за српкски спорт данас су два пута покварили организатори. Прво је најбољи српски аутомобилиста Душан Борковић тријумфовао на првој трци ФИА ЕТЦЦ у Француској вожене на стази Пол Рикар.

За западне политичаре и медије двадесета годишњица догађаја у Сребреници постала је повод за нове нападе на Србе. Американци и Британци покушавају да испровоцирају нова међуетничка трвења у региону, уместо да се позабаве смиривањем свих народа који живе на Балкану.

Да ли је то била масовна сеоба? Или је спор и сталан ток људи, ствари и идеја поставио основу за демографску карту Европе и Средње Азије какву данас видимо? Бронзано доба (између 5000 – 3000 п.н.е.) је био период великих културних промена. Али зашто је обавијен велом мистерије?

Не тако давно, интернет је био бастион слободе. Иако је тај статус у доброј мери задржао, владе се упињу да – у облику закона које неки доживљавају као претњу слободи изражавања и штампе којима смо се одавно свикли – контролишу шта се ради на мрежи.