Подешавања / Settings

Гости емисије „Актуелно“ били су Марко Ђуришић и Немања Шаровић, потпредседници Социјалдемократске странке и Српске радикалне странке. Са нашим гостима смо разговарали о најављеним парламентарним изборима и о политичкој сцени Србије, али и о геополитичкој ситуацији у свету и у региону. Погледајте целу емисију и сазнајте више о бројним занимљивим темама. https://www.youtube.com/watch?v=J2VPCoUuubI

Ове недеље могли смо лепо да се, као што би рекла пророчица Клеопатра, стварно сретнемо са својом судбином. У само неколико дана, паметни су могли да виде где смо, куда идемо и шта ће да нам се деси. Нису за то потребне ни велике геополитичке анализе, нити рашчлањивање стратегије паука новог светског поретка, нити било […]

Избори 2016. године су једанаести по реду од увођења вишепартијског система 1990. године. 90-их година Србија пролази кроз тешка времена. Распад Југославије, па обојена булдожер револуција. Бомбардовање капитала, одвајање Црне Горе, самопрокламовање „државе“ српског региона Косова и Метохије – само мали је део онога што је српски народ морао да трпи.

Док широм Европе радикална левица и националистичка десница полако бришу са политичке сцене странке које подржавају Европску унију, у Србији не постоји озбиљна странка која се може темељно супротставити људима који су на власти, и политици коју они заступају, од 5. октобра 2000. године.

Потписник ових редова одувек је сматрао и сматра да је СПЦ на удару англоамеричке империје која држи под контролом Брисел. Срби и њихова Црква главна су им препрека на Балкану. Због тога је интервју са Александром Радовићем, стручњаком за верска питања, више него користан у наше доба коме су праве информације насушне.

Сила је хтела да пресуда Радовану Караџићу буде прочитана 24. марта, на дан кад Срби, чак и они метиљави, целом свету гледају у очи и питају: „Ко је крив за ово?“ Сила је дакле хтела да читањем пресуде Караџићу на тај дан Србима зачепи уста и да се тог дана чују само роботизовани преводиоци из Трибунала (са оним идиотским акцентом) Јелена Милић (није нас НАТО много побио) и Наташа Кандић (тукли су нас због Милошевића, што ће рећи заслужено).

Покојни Хелмут Кол изјавио је да Срби могу да се „подаве у сопственом смраду“, док је Тони Блер сматрао како „рат против Срба није више само војни сукоб.

На крају можемо да кажемо да се на територији СРЈ водио специјални рат, који по својим ефектима спада у хемијске и радиолошке ратове. НАТО алијанса је бомбардовањем циљаних мета посредно изазивала ефекте по последицама веома блиске ефектима хемијског рата, односно као да је користила бојне отрове, а применом муниције са осиромашеним ураном допринела је настајању ефеката радиолошког удеса угрожавајући здравље целокупног становништва и загађујући природу хиљадама година унапред.

Осамдесетих година прошлог века на политичке прилике у Југославији пресудно су се одразила три догађаја: Титова смрт, талас политичких трансформација бивших источноевропских социјалистичких земаља које су, што би се рекло, преко ноћи промениле своја друштвена уређења, и непосредно у вези с тим, распад Варшавског пакта.

Да бих пластично објаснили стање у Европској Унији, најбоље је парафразирати професора Миодрага Зеца: „Да смо ушли у Европску Унију почетком деведесетих, када је Запад цветао, ишли бисмо на свадбено весеље. Сада, на жалост, идемо на бракоразводну парницу, или сахрану.“

Кao масони и илуминати, Ротшилди су (у свом финансијском интересу) одмах после Наполеоновог пораза почели да говоре о нечем што личи на светску владу, а 1818. година постала је очигледна демонстрација њихових претензија.

Зашто су они који би да од Срба направе нове нацисте побегли од начела на основу којих је и суђено нацистичким злочинцима.

Најцрњи пример таквих особа представљају Наташа Кандић, од првог дана директорка Фонда за хуманитарно право а сада РЕКОМ-а, и Јелена Милић, директорка Центра за евроатланске студије. Обе су плаћеници Владе Сједињених Америчких Држава и извесних приватних фондација.

Златна грозница поново тресе свет… Не само зато што су залихе нафте ограничене, него и зато што је вредност националних валута врло нестабилна у условима савременог света. Копа се испод воде, тамо, сматра се, има највише злата. Јапанци копају и испод канализације, нису гадљиви, кад је о злату реч…

И Анкара је тако почела економски да осваја бившу територију Османске империје. Сада се одлучила за војну снагу. Ердоган се упорно декларише тако, да Турска није само лидер панисламизма, већ панисламизма као наследника калифата.

Већ седамнаест година, ево, увек кад дође тај 24. март, вратим се у сећање и трагам за смислом српског бола. Вековног. Не зато што желим, већ зато што морам.