Подешавања / Settings

Четрнаест година после рата, „ослобођење“ се огледа у томе што је судбина народа у рукама деспотских кланова, који су земљу претворили у криминалну престоницу Европе и велики чвор промета хероина и трговине људима.

А онда као врхунац врхунца, иде следећа премијерова изјава: „Користићу нешто што личи на шалу, али је истина – ми Срби смо један од шампиона по броју ратова које смо водили од 19. века до недавно“!

Пре десетак дана је пословично обавештеним српским новинарима и војним аналитичарима, намерно или не, промакла једна веома интересантна вест која је обележила врло значајну, дводневну активност у Министарству одбране Р. Србије.

Интервју Бошка Обрадовића за „Српски Глас“: Ниједна Влада Србије себи не сме да дозволи тако лош однос према својим сународницима ван матичне државе.

Речи бившег председника Фрање Туђмана омогућују да се схвати шта је био циљ рата: „Српско питање ми смо решили, неће више бити 12% Срба или 9% Југословена, као што је било. А 3%, колико ће их бити, више неће претити хрватској држави”.

Европа би била приморана да у том случају албанске терористе, без обзира на диктат из Вашингтона и Лондона, остави на милост и немилост словенском оружју.

Чудно или не, али сви кружоци дошли су истовремено до истог закључка – Вучић верује у оно што прича.
Закључак, наравно, није утешан. Премијер нам је дилеја.

Вулгарни језик Нуландове једино се може мерити са простаклуком њених закулисаних операција у збацивању демократски изабраних власти.

Морам признати да ми је овогодишње обележавање српског Дана државности било прилично мучно. Тим пре што се (случајно?) поклопило са инаугурацијом хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић, којој је, упркос свом државном празнику и упркос свему што је госпођа Грабар изјавила пре и после избора, присуствовао и председник српске владе. (Баш као и косовска „председница” Атифете Јахјага.)

Увозиће Србија врло брзо све од голмана до левог крила, јер за председника Фудбалског савеза тај „Ел примитиво“ Бата Ђора и даље је синоним успешности за струку, иако се као тренер прославио још у комунистичкој Југославији, тако што је спашавао на свој патентирани начин разне Сутјеске и сличне Неретве од испадања из лиге.

Уколико се томе дода „украјински синдром“ и „грчки преседан“ – појављује се непријатна претећа слика по Европску унију.

Пишем овај чланак на маргинама кључних преговора са кредиторима моје земље, чији би резултат могао да обиљежи једну генерацију и да се покаже као прекретница за европски експеримент са монетарном унијом.

У свом последњом чланку за New Eastern Outlook Владимир Одинтсов описује улогу америчких амбасадора у свету у условима растуће непопуларности Сједињених Америчких Држава на глобалном нивоу (American Ambassadors: Old Dogs and Old Tricks).

Русија чини све да спречи европски рат, каже председник Комитета за међународне односе Савета Руске Федерације Константин Косачов.

Несналажење бивших Југословена међу рушевинама европске уставне демократије

Рушење Генералштаба и издрадња хотела или тржног центра у страном власништву на тој локацији представљало би акт агресије на културу, историју и архитектуру Србије.