Подешавања / Settings

Циљ је да се на 100-годишњицу “Октобарске револуције, која је срушила династију Романов уз подршку западних ментора и довођењем Лењина и бољшевика обави промена у Русији и спречи ново кандидовање Путина за председника Русије.

После заједничке конференције за штампу Тајипа Реџепа Ердогана и Владимира Путина одржане 1. децембра у Анкари, европски медији су „експлодирали“. Тешко је било изабрати шта од онога што је договорено између турског и руског председника ставити у наслов. Игор Панарин је чак написао како се ради о историјском датуму јер је „Путин извео Турску из вишевековне тајне британске управе“. Из дуго спреманог билатералног сусрета произашло је неколико конкретних резултата: прво, трговинска размена ће убудуће бити подстицана у домаћим валутама (што би убрзо требало да допринесе троструком повећавању обима размене); друго, дошло је до очигледног приближавања ставова у погледу сиријске кризе; и треће, између две земље је потписан стратешки енергетски споразум. Ово последње значи да ће од 1. јануара 2015. године Турска куповати руски гас по бенефицираној цени, сниженој за 6 посто у односу на садашњу, али и да ће од Русије до Турске бити изграђен нови гасовод капацитета 63 милијарде кубних метара годишње.

За време Николаја II Русија доживљава невиђен период материјалног просперитета. Уочи Првог светског рата њенa економија је била у великом успону, а од 1894. до 1914. расла је најбржим темпом на свету.

Пре две недеље смо обелоданили једну страну „тајног договора” САД и Саудијске Арабије: шта је био допринос САД у стварању велике коалиције на Блиском Истоку, у којој је Саудијска Арабија постала “савезник” САД против Исламске државе (ИСИС). У стварности је Џон Кери био тек извођач саудијских радова; како је писао Волстрит журнал (WSJ reported): “процес је омогућио Саудијцима да од САД изнуде обећање да ће појачати подршку побуњеницима против г. Асада, чије свргавање Саудијци још увек сматрају најважнијим приоритетом.”

ЕУ презире православне народе Балкана и њихове интересе. Презире и друге, али нека се они сами јаве. Дакле,Северни ток може, Јужни коридор може, али Јужни ток не може. Да, цинично саопштавају из западних престоница: остаћете без развојног пројекта који би вам донео стотине милиона долара годишње и учинио вас, као транзитне земље, енергетски независнијим – али то нипошто не значи да заслужујете икакву надокнаду.То је одмах пожурила да рашчисти Ана-Каиса Итконен, гласноговорница Европске комисије: „Не постоји правни оквир за одштету у вези окончања пројекта гасовода Јужни ток“. Сад сви „еврофили“ могу сложно да ускликну углас, пошто их Ђура засигурно није довољно тукао: „Хоћемо још!“

Сведоци смо чињенице да се на Западу припрема својеврсни крсташки поход против Русије. То је свима јасно и може се закључити простим прегледом ударних вести у њиховим јавним гласилима, као и изјава тамошњих високих функционера.

Комесарски бахато, изигравајући да још увек има моћ да некога принуди или казни, и рачунајући по свој прилици исправно да су његови балкански поданици исувише провинцијални да примете блеф, главни тужилац Хашког трибунала већ неколико дана се шепури и прети на овим просторима. Било је неизбежно да Хашка баба, Серж Брамерц, искористи боравак у БиХ да поведе разговор о својим омиљеним уштипцима – Сребреници.

15 – 20% становништва Украјине прихвата идеологију која се назива „украјински интегрални национализам“. Прецизније, њену подврсту коју је створило радикално крило Организације украјинских националиста (ОУН) на челу са агентом Абвера Стјепаном Бандером

До сада је светска јавност имала прилику да се увери како изгледа великоалбански пројекат посматрајући на небу дрон на коме је била прикачена црна застава са обрисима те замишљене државне творевине, а затим је слушајући позив албанског премијера да се призна Косово имала прилику и да чује како изгледа пут ка њеном стварању.

Човек би помислио да ће са таквом победом Руси једва чекати да је мало образложе, па и да од тога направе какав добар ПР.

Украјина се није догодила одједном. Да је елита у Кијеву била довољно зрела да препозна макар мали део онога што надолази, данас земља не би била на коленима.

Ако све то није Србину довољно да се опасуљи, ево му онда још мало статистике за живцирање, кратког описа те лажи о том Граду светлости у који ћемо да уђемо кад испегламо шаре, исперемо затуцани мозак и променимо националну свест, како то и тражи наш председник владе.

Током владавине цара Николаја II у Русији је створено најбоље, до тога времена, радничко законодавство које је омогућавало нормирано радно време, избор радничких старешина, накнада за повреде и инвалидност на послу, обавезно здравствено осигурање од болести, инвалидности и након престанка рада због старости.

Постаће јасно да је цена послушничког односа према Вашингтону све већа, и да САД, паралелно са све мањим могућностима услед сопственог економског и другог слабљења, да суштински нешто пружају европским земљама, заправо све више одузимају („продаја цигле“) својим сталним затезањем ситуације у свету и уценама и све нерееалнијим захтевима које испостављају европској породици народа, сада и у њиховом исфорсираном сукобу са Русијом.

Књига Фрица Фишера о политици ратних циљева Царске Немачке у време Првог светског рата (Griff nach der Weltmacht. Die Kriegszielpolitik des kaiserlichen Deutschland 1914−1918) од првог њеног немачког издања 1961. утицала је на развој српске науке, посебно оног њеног дела који се односи на питање одговорности за избијање Великог рата 1914. године. Можда је то још више случај са његовом другом књигом „Савез елита: о континуитету структура моћи у Немачкој 1871−1945“.

Русију све више стискају кљештима блокаде, али ће Владимир Путин 1. децембра посетити Турску, кроз две недеље Индију, а ускоро председника Русије очекују и у Египту.