Подешавања / Settings

Стежу па попуштају, али Срби су – како рече, Јован Рашковић „луд народ“. И даље верују да ће Вучић нацртати у песку миша да ће миш оживети; да ће прегристи нашу омчу, а везир стићи и у наш Травник.

Уморио сам се од тога што Срби све вријеме причају о томе како они воле Русе, а када подијелиш с њима нешто заиста важно, тада они одмах отрче у америчку амбасаду, како би испричали све твоје тајне

Недавно је Лига социјалдемократа Војводине најавила да ће Скупштини АП Војводине поднети иницијативу у којој ће тражити „обештећење Војводине“ због наводне штетне приватизације Нафтне индустрије Србије

Срби на Косову и Метохији су најугроженија популација у Европи. Апсолутно зависе од Србије, а у косовском друштву су на маргинама свих маргина. Не знам да ли би просечном Немцу било могуће објаснити како то да вам неко може ући у кућу, живети у њој, обрађивати вашу земљу, а да ви за то време живите у неком избегличком смештају

Конзервативна револуција има смисла само ако је хришћанска, а онда је нужно ненасилна и суштински вредносна. Кад-тад ће је прихватити и наш народ. Или га неће бити – нажалост.

Можда сте приметили да се нигде не помиње да се санкције Русији конкретно односе не на нашу „мајчицу“, него на тајкуне, политичке терористе и њихове фирме и банке, из непосредног Путиновог окружења.

Можда можемо да покушамо да у овој Роршаховој новинској мрљи препознамо себе, згрозимо се и коначно се тргнемо.

Вероватно највеће изненађење представља равнодушност која је завладала међу студентима друштвених и хуманистичких наука, на факултетима који су важили за колевке субверзивних идеја и покрета. Њихова незаинтересованост за велике промене и сумњичавост према покретачким идејама везана је у великој мери за мисао једног човека – Жака Дериде.

У Србију је стигло наређење Хоминтерне, једне од армија Вашингтерне: геј параде мора бити.

Из четвртог покушаја, чланице ЕУ су донеле одлуку о трећем пакету проширених санкција против Русије. Очигледно, притисци САД, атлантистичког лобија и заинтересованих финансијских центара да се направи што је могуће већа и озбиљнија конфронтација између Брисела и Москве су огромни.

Данашња политичка сцена Србије мене лично неодољиво подсећа на рингишпил. Они који су шездесетих и седамдесетих година прошлог века одрастали у селима и паланкама СФРЈ, засигурно добро памте долазак рингишпила у њихово место. За многе је то био и једини културни догађај. Кроз топле августовске вечери, ветар је са периферије доносио добру рок музику, најчешће ону која се могла слушати ноћу око 11 сати на радио Луксембургу.

Нисам мислио да пишем текст на тему Србија и права мањина које живе у овој држави, која још увек не зна где се простиру њене границе, чије је Косово, којим се језиком говори, писмом пише, шта је важније чирилица или латиница, у којој је инцидент ,,акцидент„, у којој се у новинама и телевизијама може прочитати и чути, када се за одборника говори да је ,,већник„

Садашњи сукоб, најблаже речено отуђење званичне Москве и званичног Кијева, временски и садржајно надилази све санкције ЕУ и САД.

Америчка стратегија је често непредвидљива, зато многи и упадну у замку веровања да се налазе „на сигурном“. Непредвидљива је до те мере да понекад изгледа како САД поткопава и властите амбиције како би се створиле нове зоне конфликта и хаоса, као да су конфликт и хаос једноставно нужни, потребни и позитивни аспекти целокупне егзистенције Блиског истока.

Нико тезу о косовској уникатности није заступао с више ентузијазма и домишљатости од Вашингтона и Брисела. А онда је прекрајање граница сасвим ненадано стигло и на врата Даунинг стрита 10.

Значајан елемент самоутемељења хрватске, македонске и црногорске нације, као и покушаја формирања унитарне босанске државе, било је разграничавање сопственог идентитета од Срба, који су свима њима послужили као митолошки „други“, конститутивни непријатељ у чијем поразу једино може да се уздигне нова и млада нација.